Plasman tradicionalno proizvedene hrane uz pomoć nauke

Glavni cilj ovog projekta je širenje zastupljenosti proizvoda traicionalne hrane na tržištu, zasnovanom na inovativnoj proizvodnji i tehnikama marketinga.

Urađeno istraživanje pokazalo je da većina potrošača tradicionalne hrane nije u mogućnosti da dođe do takvih proizvoda u urbanim sredinama. Prema najnovijim ispitivanjima tržišta, samo sedam odsto potrošača naručilo jetradicionalne proizvode direktno od proizvođača, u poređenju sa 25 odsto potrošača koji su takve proizvode kupili u maloprodajnim radnjama. Isto istraživanje ukazuje a to da će 72 odsto potrošača na urbanom tržištu češće izabrati proizvode sa oznakom kvaliteta, umesto proizvoda koji tu oznaku nema. Takođe, utvrđeno je i da je 57 odsto njih spremno da plati više za proizvode s oznakom kvaliteta.

Naš fakultet pozvan je da u projektu učestvuje kao naučnoistraživačka institucija, što je za nas veliko priznanje s obzirom na to da smo u Novom Sadu, gde imamo petenaestak državnih fakulteta i destak privatnih. Odabrani smo kao respektabilna institucija koja je radom pokazala da može da odgovori na visoko postavljene ciljeve i zadatke, rekao je dekan FIMEK-a prof. dr Dragan Soleša.

Kako je dodao, njihov zadatak u okviru projekta TASQ, koji im je dodeljen od koordinatora projekta, bio je da rade na markentiškom delu, izradi strategije marketinga, plasiranja proizvoda, vidljivosti proizvoda, povezivanju proizvođača i kupaca, krajnjih korisnika.

Izradili smo naučnu studiju i praktično uputstvo i za proizvođače i za kranje korisnike. Druga stvar koja je urađena na našem fakultetu je savremeni e-portal koji je će moći da koriste i proizvođači i kranji korisnic0,i kao i naučnoistraživačke institucije, obajasnio je prof. Soleša.

Pre izrade portala bilo je potrebno uraditi veliki pripremni posao, praktično obezbediti njegov sadržaj i proveriti kvalitete toga što tradicionalni proizvođači hrane nude.

Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, kao vodeći partner u projeketu imao je glavnu ulogu u smislu razvoja sistema obezebeđenja kvaliteta TASQ, registracije žiga kvaliteta TASQ i provere kvaliteta i proizvodnih procesa na terenu kod proizvođača tradicionalnih prehrambenih proizvoda, kazao je dr Predrag Ikonić, viši naučni saradnik Naučnog instituta za prehrambene tehnologije.

Po njegovim rečima, tokom dvogodišnje implementacije projekta, prvo je urađeno mapiranje tradicionalnih proizvođača.

Ovaj sertifikat potvrdu je i dokaz kvaliteta proizvoda našeg porodičnog gazdinstva. A do toga smo stigli upornim radom. Kroz godine pčelarenja došli smo do nekog nivoa proizvodnje koji nam je omogućio da ostvarimo visok kavlitet, rekao je pčelar Dorđe Mrkić, nosilac žiga kvaliteta TASQ.

Saradnja s Nuačnim institom za prehrembene tehnologije i saradnja kroz ovaj projekat, dodao je, omogućila im je da taj kvalitet i pokažu.

Nadam se da ćemo ovim dostići i tržišta izvan Srbije, s obzirom na to da smo naše proizvode predstavili na sajmovima i u Mađarskoj, i to nije prošlo nezapaženo, kazao je Mrkić.

Proizvodi su razvrstani u devet grupa: na one od mesa, mleka, zatim med, biljna ullja, konditorske proizvode, brašno i testenine, sokove i napitke, proizvode od voća i povrća, i začine i čajeve. Neki od svima poznatih proizvoda koji su tu našli mesto su Petrovačka kobasica ili Petrovački - slovački kulen, zatim Lemeški kulen, domaći kulen iz Srema. Tu su i futoški kiseli kupus, ajvar, zimnica, koji su kvalitetom zaslužili žig kvalitet TASQ. U Srbiji i Mađarskoj su tako propisana pravila po kojima se dodeljuje odgovarajuća boja žiga, najkvalitetniji proizvodi dobijaju Zlatni žig kvaliteta, slede Srebrni žig i Zeleni, u zavsisnosti od proizvada koji se ocenjuje nizom parametara, pojasnio je Ikonić.

Naša platforma treba da bude posrednik, a Naučni institut za prehrambene tehnologije i Evro tender asocijacija iz Segedina treba da budu garant kvaliteta sertifikovanih proizvoda. Proizvodima koji su na našoj platformi mi garantujemo kvalitet i bezbednost, istakao je dr Ikonić.

V. Crnjanski