Pacijenti pravdu traže u filijalama RFZO
NOVI SAD: Od 11. aprila funkcija zaštitnika prava pacijenata u Srbiji prestala je da postoji. Izbačeni su iz odredbi Zakona o zdravstvenom osiguranju, čijim je Članom 276, stav 1, tačka 5, propisano da prestaje da važi Pravilnik o načinu i postupku zaštite prava osiguranih lica Republičkog fonda z zdravstveno osiguranje, što je uvedeno 2013. godine.
Tako smo izgubili pravo da se u Domovima zdravlja i drugim primarnim, sekundarnim i tercijarnim zdravstvenim ustanovama raspitamo o svojim pravima, potražimo zaštitu ako smatramo da su nam prava oštećena ili narušena ili se požalimo na rad nekog iz sistema zravstvene zaštite za koje je odgovoran RFZO.
Zaštitnici prava pacijenata bili su pravnici, zaposleni u zdravstvenim ustanovama, nadležni za davanje pravnih saveta, rešavanje eventualnih nesporazuma i ocenu osnovanosti podnetog prigovora u roku od 5 dana. Prema propisima koji su sad ukinuti, prigovori nisu mogli da budu anonimni, podnosili su ih pacijenti lično ili članovi uže porodice, a odgovor se dostavljao u roku od pet dana. Zaštitnik prava osiguranika odgovor je davao kao pravni savet, mišljenje ili obaveštenje o suštini i obimu konkretnog pacijentovog prava, a ako je pacijent bio nezadovoljan, mogao je da se žali Zdravstvenoj inspekciji, odnosno Ministarstvu zdravlja Republike Srbije.
A primedbi na rad bilo je mnogo za ovih šest godina. Kako je Dnevnik ranije pisao, u 2016. godini, najveći broj prijava o povredi prava pacijenata podnet je zaštitniku prava osiguranih lica u Kliničkom centru Vojvodine, a te godine, zaštitnicima prava osiguranih lica obratilo se 18.850 osoba zbog problema u ostvarivanju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Podneto je 297 prijava o povredi prava iz zdravstvenog osiguranja, navodi RFZO.
Najveći broj prijava o povredi prava podnet je zaštitniku prava osiguranih lica u Kliničkom centru Vojvodine (97) i u Zdravstvenom centru Vranje (43). Više od deset prijava imali su i Opšta bolnica Kraljevo (15) , Opšta bolnica Subotica (23), Dom zdravlja Požarevac (13), VMA (19) i Dom zdravlja Novi Sad (19), navodi RFZO.
O pravu na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu i o upućivanju na lečenje u inostranstvo u prvom stepenu rešava komisija Republičkog fonda koju imenuje Upravni odbor Republičkog fonda, a u drugom stepenu direktor Republičkog fonda.
Najčešći razlog podnošenja prijave je nemogućnost ostarivanja prava na specijalističko-konsultativni, odnosno dijagnostički pregled. Postupanjem zaštitnika, osiguranicima je omogućeno ostvarivanje prava na pregled u roku od 30 dana od dana javljanja osiguranika zdravstvenoj ustanovi, kako je i utvrđeno zakonom.
U slučajevima kada osiguraniku nije bilo omogućeno zakazivanje pregleda u propisanom roku, zaštitnik ga je obaveštavao o mogućnostima i načinu refundacije troškova za pružene zdravstvene usluge u privatnoj praksi ili u dopunskom radu zdravstvene ustanove s kojom je zaključen ugovor, objašnjavaju u Republičkom fondu za zdrastveno osiguranje.
Prema odredbama novog zakona, o pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja odlučuje, na osnovu dostavljenih dokaza, filijala RFZO. Osiguranik koji smatra da su njegova prava povređena, može da pokrene postupak zaštite prava pred nadležnim organom. Zaštitu prava može tražiti i poslodavac. O pravima utvrđenim ovim zakonom u prvom stepenu rešava filijala, a u drugom stepenu Republički, odnosno Pokrajinski fond.
LJ. Petrović
