O(zim)zelenimo Buđanovce...

 kao trajni zeleni ukras nadičite na kakvom šoru, uz neki kućerak u Sremu. U tek pristigloj 2016. godini, premijerni pohod ekologa počinje akcijom „O(zim)zelenimo Buđanovce“,kaže za „Dnevnik” lider „Zelenih“ Dejan Bulatović, predsednik Zelene ekološke partije, najavljujući da će u toku ove godine oko deset hiljada sadnica koje dobijaju iz Evropske unije biti zasađeno na području Vojvodine, u nekoliko mesta:

– Imamo jasan cilj, a to je da nam Vojvodina bude zelenija i mnogo čistija. U planu nam je da i sremskom selu Buđanovci koje je u oskudici sa zelenilom, pre svega drvoredima, obezbedimo najmanje 500 sadnica. Do tada, svi građani su pozvani da za Buđanovce namene svoje novogodišnje jelkice i boriće s busenom.



Buđanovci su, napominje Bulatović, ne tako davno bili veoma napredno selo i „Zeleni“ žele da ga izvuku iz tavorenja. Buđanovci su ono selo na čijim je njivama 1999. naša PVO učinila vidljivim čuveni američki „nevidljivi“ F-117A dok nas je NATO bombardovao. E, kad je „nevidljivi“ otišao u legendu, Buđanovci su nastavili da glibe u zaboravu sa svojim zapuštenim sokacima, na kojima leti kad upeče zvezda, ni vrapci lako ne nalaze hlad, a ni zimi zaklon kad vetrovi i vejavica zamotaju nepreglednu ravnicu.



Prioritetno pitanje danas u Srbiji je budućnost sela, pomoć unapređenju uspešnih da odole nepovoljnim prilikama i oživljavanje onih koja tavore. Što pre to shvatimo, biće bolje za sve.– Ulažemo ogromnu energiju da bi podstakli razvoj sela, to je suština, i želimo to da prenesemo ne samo u Buđanovce, već i u sva ona sela koja su, nažalost, u zapećku. Setite se kakva su nekad bila sela u Vojvodini, kao iz bajke. Nama se sela sada gase i to je katastrofa – navodi naš sagovornik.



U dosadašnjim ekološkim akcijama preduzetim u Subotici, Šidu, Sremskoj Mitrovici, u Inđiji, Staroj Pazovi i Kuli, Zelena ekološka pratija – Zeleni obezbedila je Vojvodini preko deset hiljada sadnica koje su sada dvogodišnje drveće, ne samo prelepi drvoredi i zasadi u samim mestima, već i pored regionalnih puteva kao vetrozaštita.



Koliko su važni takvi zasadi opominje nas snežna katastrofa sa smetovima kod Feketića, pretprošle zime, koja se, ukazuje Bulatović, dogodila u onolikom obimu i zbog toga što nismo imali vetrozaštitni pojas od drveća oko tog dela regionalnog puta.U Subotici je u organizaciji „Zelenih“ detaljno čišćeno Palićko i Ludaško jezero, a u Šidu obala jezera Sot, reka Studve i Bosuta, kao i veštačkog jezera Bruje u Erdeviku. Reka Bosut je zahvaljujući velikoj akciji poribljavanja, ponovo bogata šaranom, linjakom i drugim vrstama ribe.

Po našim divnim gradovima i selima, kako izveštavaju ekolozi s terena, vidljivo je gotovo na svakom koraku neodgovorno ponašanje ljudi prema prirodi. Veliki problem su divlje deponije, smetlišta na obodima naselja, na obroncima šuma, kanalima, obalama reka. Na terenu i u Vojvodini možete neretko videti, recimo, gust dim iz fabričkih oyaka, nabacano smeće, ponekad i pored puteva, čak i bačenu uginulu stoku, što je drastičan vid neodgovornog odnosa građana prema životnoj sredini.



Bulatović smatra da je i kroz ekološki aspekt, kad se prođe kroz unutrašnjost, očigledan neravnomeran razvoj Srbije, te zaključuje da će se veličina tog jaza jasnije videti nakon što bude otvoreno poglavlje 27 pregovora sa Evropskom unijom, a pre svega u poređenju sa evropskim standardima. „Zeleni“ iskreno podržavaju to što se široko ulaže u Beograd i druge gradove. Ali, otužno im je, uostalom kao i svim dobronamernim ljudima, kad se pokaže kao notorna činjenica da se u velikim centrima, čak i za neke sporedne projekte, pa i organizovanje određenih gradskih proslava, potroši maltene više nego što se u ko zna koliko dugom periodu uloži u rešavanje osnovnih infrastrukturnih pitanja negde u unutrašnjosti.



– Mi smatramo da bi u Srbiji svaka opština trebalo da ima svoj reciklažni centar. Ali, fabrike za preradu otpada moraju se praviti po zakonima, uz strogo poštovanje svih standarda u toj oblasti da ne bi napravili dva zla od jednog – upozorava Bulatović. – Problem ugroženosti životne sredine detektuje čitav svet, a kolika je briga pokazala je konferencija posvećena tom pitanju, održana u Parizu, koja je okupila svetske lidere.



Jaska Jakovljević