Osnovci u školama s nastavom na jezicima nacionalnih manjina i dalje bez udžbenika

Stvari se možda pomeraju s mrtve tačke kada su u pitanju udžbenici za osnovce na bošnjačkom jeziku, pošto je na sastanku predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sa delegacijom Bošnjačkog nacionalnog veća, dogovoreno da se pripremi Aneks 2 Memoranduma o saradnji u oblasti izdavanja udžbenika na bosanskom jeziku i pismu, koji su potpisali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, JP „ Zavod za udžbenike“ i Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine.

Time će se obezbediti rešavanje spornih pitanja vezanih za štampanje odobrenih dodataka udžbenicima prirode i društva, istorije, likovne kulture i muzičke kulture, tako što će biti omogućeno sa se svaki od tih dodataka štampa kao posebna knjiga pošto dobije pozitivnu stručnu ocenu Zavoda. Sporni termini u udžbenicima rešavaće se uz pomoć viših instanci, Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade RS. Od predviđenih 14 udžbenika na bošnjačkom jeziku do sada je štampan samo jedan.

„Postignut je dogovor o svim pojmovima koji određuju nacionalni i kulturni identitet Bošnjaka uključujući i termin Sanyak, kao i o njihovom korišćenju u rukopisima udžbenika na bosanskom jeziku“, kažu u Bosanskom nacionalnom veću.

Knjige neprilagođene nastavnom planu

U tri opštine na jugu Srbije koriste se bukvar i udžbenici za albanski jezik koji se štampaju u Albaniji. Nastavnicima i đacima koji prate nastavu na albanskom jeziku problem predstavlja nedostatak udžbenika iz drugih predmeta. Problem je i u tome što je u Albaniji nastavni plan i program po sistemu Kembridža tako da se u velikom delu ne poklapa s planom i programom nastave u Srbiji. U poslednjih 18 godina postoji stalni problem s nedostatkom udžbenika jer postojeći ne prate nove nastavne planove i programe, a učenici, naročito u srednjim školama, u najvećoj meri koriste udžbenike starije od 20 godina, ili skripte i beleške sa časova.

„Dogovoreno je da učenici u nastavi na bosanskom jeziku do početka školske 2017/18. godine dobiju većinu uybenika koji su definisani Memorandumom i aneksom Memoranduma o izdavanju udžbenika.“

Do sada je najviše udžbenika odštampano na mađarskom i slovačkom jeziku, a državna sekretarka Ministarstva prosvete Anamarija Viček kaže da su to najbrojnije manjine u Srbiji.

Problemi sa štampanjem udžbenika na jezicima nacionalnih manjina traju već nekoliko godina, a do sada se rešenje nalazilo u uvozu udžbenika iz zemlje-matice ili u “ručnom” prevođenju udžbenika na srpskom jeziku na jezik nacionalne manjine. Tako je Hrvatsko nacionalno veće 14 godina finansiralo štampanje udžbenika na hrvatskom jeziku za đake u Srbiji, ali je i ono od skoro 200 predviđenih za osnovnu i srednju školu, uspelo da objavi manje od polovine.

Ovakva situacija uzrokuje brojne probleme jer, osim što udžbenici “iz komšiluka” nisu prilagođeni našem nastavnom planu i programu, neki od njih sadrže i sasvim drugačija tumačenja pojedinih pojmova i događaja – kakav je slučaj s istorijom, na primer.

Zastoj u štampanju udžbenika za osnovne škole na jezicima nacionalnih manjina, za koji u Ministarstvu navode da je i do manjina, mogao bi da bude kamen spoticanja na putu Srbije ka EU, a Ministarstvo prosvete do sada je potpisalo memorandume sa gotovo svim nacionalnim manjinama, kako bi se omogućilo štampanje udžbenika na jezicima manjina van zakonskih rokova.

„S nekim nacionalnim manjinama postoji zastoj, jer je po aneksima ugovora predviđeno da predlože i Ministarstvu dostave imena autora za pisanje nedostajućih udžbenika. Imena autora nismo dobili od albanske nacionalne manjine“, rekla je nedavno Viček.

Đaci ove nacionalne manjine od predviđenih 43, nemaju ni jedan jedini udžbenik. Osim albanske, postoji problem i sa bugarskom manjinom, jer pri Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja nema govornika bugarskog jezika koji bi radio na vrednovanju predloženih udžbenika. Akcionim planom predviđeno je da se urede bilateralni sporazumi između ministarstva prosvete Srbije i država maticama nacionalnih manjina, a Viček kaže da su prosledili zvanične dopise ministarstvima Albanije, Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Slovačke i da se još samo očekuje odgovor iz Albanije.      

I. Vujanov