Osim knjiga, na spisku i digitalni alati

Zbog toga je razrađen rezervni plan, unapređen prethodnim iskustvom, neminovan, posebno za najmlađe đake i njihove roditelje, koji treba da razmišljaju ne samo o nabavci udžbenika i školskog pribora već i o digitalnim alatima.

Situacija gde je više članova porodice moralo da koristi zajedničke digitalne uređaje bila je takoreći uobičajena.

– Majka sedmočlane porodice u kojoj je bilo čak petoro đaka molila me je za strpljenje jer je bilo nemoguće organizovati školovanje uz dva mobilna telefona i jedan tablet i TV – kaže učiteljica Dijana Kockarević.

Ispit digitalne spremnosti

U martu su se i prosvetni radnici našli pred ispitom digitalne spremnosti. Prema rečima sagovornica, već prvog dana vanrednog stanja, kada su od resornog ministarstva dobijene instrukcije za formiranje drugačijeg vida nastave, prvi koji im se našao pri ruci bio je Obrazovno-kulturni centar, ponudivši jedan deo svog akreditovanog onlajn seminara.

– Uz njihovu besplatnu pomoć, korak po korak, mogli smo proveriti kako se otvara Gugl učionica. S druge strane, „Anboks” je prve dve nedelje svakodnevno, od 21 do 23 časa, a kasnije jednom sedmično, pružao svu moguću podršku za onlajn vođenje nastave, nudio razne aplikacije kojima se može proveriti znanje i učiti, pozivao eminentne stručnjake i tražio da predložimo teme koje su nam važne – kaže zadovoljno Vasiljevićeva.

– Ne treba prenebregnuti ni činjenicu da opciju odloženog gledanja programa nemaju svi – dodaje učiteljica Vera Vasiljević Gorečan. – Iz ankete koju sam tokom vanrednog stanja napravila za svoje odeljenje saznala sam da četvoro dece nema nikakav uređaj, dok ostali uglavnom koriste roditeljske mobilne telefone jer su još mali da bi pametno koristili svoj. Od 25 učenika, samo jedan dečak imao je svoj gmail nalog, a mame i tate koji su ustupali svoje poslovne imejl adrese ubrzo su shvatili da je to greška. S druge strane, postavlja se pitanje kršimo li zakon ili ne ukoliko maloletnom detetu otvorimo takav nalog.

Problem su bili i mobilni telefoni bez nameštene ćirilične tastature, koja je potrebna da bi se uradili određeni zadaci iz srpskog jezika u nižim razredima, zatim nestabilna internet veza, tehnička pismenost...

– Roditeljima je najteže palo nesnalaženje u onlajn okruženju, pa otud toliki negativni komentari – primećuje Kockarevićeva. – Zbog toga će nam sada biti još teže da ih ubedimo u dobre strane nastave na daljinu, koja posebno leži introvertnoj deci. Nije bila retkost da od stidljivog i povučenog učenika, koji u školi nije mogao da iskaže svoje potencijale, dobijem fantastične radove, za koje odgovorno tvrdim da su samostalno urađeni.

To se pak ne može reći za klasičnu proveru znanja kakvu predstavljaju kontrolni zadaci, što je zadavalo glavobolju prilikom ocenjivanja.

– Neki učitelji bi zadatke iz kontrolnog, koji je u 6 sati bilo potrebno zakazati, postavili na Gugl učionicu, a zatim očekivali da ih đaci pošalju nazad. Da li su ih tokom 45 minuta rešavali sami ili uz nečiju pomoć, nije se moglo proveriti. U tom pogledu, mnogo bolji način ne samo provere znanja već i učenja jesu kvizovi. Čim ih urade, deca vide rezultate, a mogu ih odigrati i nekoliko puta ili uz dva-tri pokušaja ispraviti netačne odgovore. Mi, opet, imamo mogućnost praćenja svakog njihovog koraka, što pokazuje uspon odnosno volju i želju učenika, jer će se neki zadovoljiti postignutim rezultatom, a neki biti motivisani da urade test bez greške. Bodovne rang-liste podstiču ih da se međusobno takmiče. Kada se kviz kodira, odigram ga prvo ja, pa kažem: „Ko prestigne učiteljicu, taj dobija nagradu” – dodaje Vasiljevićeva.

– Ja sam zagovornik gejmifikacije učenja, koja je kod nas u povoju – kaže učiteljica Dijana Kockarević, koja je, kad su se njeni đaci uželeli škole, osmislila virtuelnu igru, poput popularnog „Escape room-a”, smestivši radnju i zadatke u fotografije njima poznatih školskih prostorija. – Iako ga ove godine neću predavati jer moji đaci kreću u četvrti razred, smatram da je predmet Digitalni svet dobra novina. Odeljenje kojem predajem već je imalo dodira sa tehnologijom opredelivši se za izborni predmet Od igračke do računara.

S. Milačić