Osam decenija od Tesline smrti

Teslina jedina preostala laboratorija na Long Ajlendu danas završava prikupljanje od donatora poslednjih, neophodnih 25.000 dolara, kako bi se to istorijski važno mesto pretvorilo u Globalni naučni centar i Muzej.

Čovek koji je zadužio svet rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici, a umro je na Božić 1943. godine na Menhetnu u Hotelu Njujorker u kojem je živeo poslednjih 10 godina, a gde će 14. januara Teslina naučna fondacija iz Filadelfije, u saradnji sa Generalnim konzulatom Srbije u Njujorku organizovati tradicionalnu 10. međunarodnu konferenciju, posvećenu liku i delu našeg velikog naučnika.

Tesla je u SAD živeo šest decenija, a njemu u čast u Filadelfiji, se od 2012. godine 10. jul obeležava kao gradski praznik. Taj važan datum obeležava se od pre dve godine i u Ontariju, kanadskoj proviniciji koja ima 15 miliona stanovnika, a ne samo na Nijagarinim vodopadima i u Hamiltonu. Zahvaljujući Teslinim klubovima lik i delo Tesle čuva se i na afričkom kontinentu, posebno u Ugandi.

Karijeru je počeo 1878. godine u Mariboru, ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi mu ispunio želju, upisao fakultet. Nakon studija u Pragu počeo je da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu. Dve godine kasnije stigao je do samog Edisona, tada najznačajnije ličnosti na polju tehnike u Americi.

Prvi patent podneo je 1884. godine, a posle odlaska iz Edisonove kompanije i osnivanja "Tesla electric Light & Manufacturing". Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zaštićeno u 27 zemalja na pet kontinenata, a među onima koje nikada nije pokušao da zaštiti je i primena visokofrekventnih struja u medicinske svrhe. Trebalo mu je više od četiri decenije da postane redovni član SANU, nakon što je prvi put odbijen 1892.

Nakon Tesline smrti Tadašnji gradonačelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija, po kom je nazvan jedan njujorški aerodrom, pročitao je govor koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac i prevodilac. "Ovde, u Njujorku, prošle srede u svojoj hotelskoj sobi preminuo je jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikad živeli. Njegova dostignuća su ogromna, a kako vreme prolazi postaće sve veća“, čulo se od La Gvardije pred opelo na radiju. Dodao je da je Tesla mogao da postane najbogatiji čovek u Americi, ali da to jednostavno nije želeo.

"Želeo je uspeh, koji je namenio drugima. Voleo je ljude, bio je naučnik - genije, pesnik nauke. Novac ga nije zanimao i sve što je učinio, učinio je u skladu sa svojim prirodnim darom, koji mu je u rodnoj zemlji podarila majka”, rekao je jedan od najboljih gradonačelnika u istoriji SAD.

Prijatelji Nikole Tesle bili su pisac Mark Tven i francuska glumica Sara Bernar. O njemu je snimljeno više filmova, a u "Prestižu" Teslin lik tumači Dejvid Bouvi. Poslednji u nizu sa Itanom Houkom u glavnoj ulozi premijerno je prikazan na 165. godišnjicu njegovog rođenja.

Tesla je i osam decenija nakon smrti ostavio neizbrisiv trag u Hotelu Njujorker. Brojni turisti iz celog sveta i dalje traže da budu smešteni u sobi 3327 u kojoj je živeo. U kopiji hotelske dokumentacije koju je Tanjug dobio, izraženo je uverenje da je Tesla na vrhuncu najverovatnije bio poznatiji i od Henrija Forda i Tomasa Alve Edisona i Guljelma Markonija. Na ulazu u sobe 3328 i 3327, a koje su nekada bile celina, nalaze se pločice na kojima je naznačeno da je u njima od 1933. do 1943. živeo veliki pronalazač Nikola Tesla. U Njujorkeru ocenjuju da je bio jedna od najneobičnijih osoba koja je ikada boravila u hotelu.

U hodniku na 33 spratu koji vodi ka Teslinom delu Njujorkera sa posebnim pogledom na Menhetn, nalaze se fotografije Tesle, njegovih izuma, Teslinog tornja .... "Njujorker je mesto gde je Tesla živeo najduže , ako se izuzme dom u rodnom Smiljanu", navodi se u hotelskoj dokumentaciji u kojoj kažu da žele da veruju da je Tesla hotel izabrao zato što je bio jedan od najmodernijih tog vremena.

Sagrađen je 1930, u "art deko" stilu, s 43 sprata, i 2.500 soba, sopstvenom elektrocentralom, koja je mogla da proizvede struju za 30.000 ljudi. Imao je klizalište i radio stanicu, a u njemu su odsedali i Fidel Kastro i Frenklin Ruzvelt i Muhamed Ali, Robert Kenedi... U dokumentaciji je navedeno da je imao i belu golubicu koju je voleo veoma mnogo kao i da je svaki dan šetao do Bryant Parka, na putu do Biblioteke na Petoj aveniji, kako bi mogao da hrani "svoje" golubove.

Takođe, piše i da su odmah nakon njegove smrti nadležne službe odnele sve Tesline papire i stvari, da su ih klasifikovali pod "Top sikret" i da je sadržaj ostao misterija i danas.