Onlajn narudžbine iz inostranstva „zatrpavaju“ Carinu i Poštu

Zbog velikih ušteda vremena i novca istraživanja pokazuju da stalno raste broj građana Srbije koji kupuje i naručuju robu „onlajn“, a podaci Uprave carina govore da je od uvođenja „Pej pala“, servisa za plaćanje putem interneta, broj pošiljaka iz inostranstva iz godine u godinu sve veći.

U novosadsku Poštu carinjenja, nadležnu za Vojvodinu (sem Pančeva), najveći broj pošiljaka, čija vrednost uglavnom ne prelazi 50 evra, stiže iz Kine i SAD. U tim pošiljkama je najčešće tehnička roba, pre svega mobilni telefoni i različiti rezervni delovi za telefone i kompjutere, ali i garderoba kako za ljude, tako i za njihove kućne ljubimce, obuća, nakit, kozmetika, seksi oprema i pomagala, novogodišnji ukrasi, časopisi, knjige i druge stvari.

Svi proizvodi kupljeni na internetu na nekom od sajtova kupcu stižu poštom u vidu poštanske pošiljke. Za pošiljke čija je sadržina roba kupljena putem interneta, a čija je vrednost veća od 50 evra, plaćaju se i carina i PDV, dok pošiljke čija je vrednost do 50 evra podležu samo naplati PDV-a, u iznosu od 20 procenata. Sva roba koja se naručuje ‘’onlajn‘,‘ carini se po jedinstvenoj carinskoj stopi od 10 odsto na utvrđenu carinsku osnovicu.

“Kada pošiljka upućena nekome u Vojvodini, stigne do Primorske ulice 5 a, pored Najlon pijace, gde je smeštena Pošta carinjenja Novi Sad, najpre je vizuelno pregledaju naše iskusne kolege i upišu u poštansko-carinsku prijavu”, kaže za „Dnevnik“ Nadežda Grahovac, šef ove carinske ispostave i dodaje da se potom se paket otvara pred komisijom koja se sastoji od dva poštanska i jednog carinskog službenika, koji u tom trenutku izvrši procenu, da li roba podleže naplati carinskih dažbina.

“Ukoliko je to slučaj, carinik izvrši obračun, a zatim radnik pošte zatvara paket i distribuira ga dalje korisniku na adresu, zajedno s poštansko-carinskom deklaracijom i računom koji eventualno treba platiti. Kontroli, odnosno otvaranju paketa, može da prisustvuje i primalac pošiljke, ili za to opunomoćena osoba, objašnjava naša sagovornica”,  pojašnjava Nadežda Grahovac.

Ona dodaje, da se dešava i da stranka koja je primila paket smatra, da je carina prevelika ili da uopšte nije trebalo da bude naplaćena i da u tom slučaju može da napiše pismeni prigovor, koji se prilepi na paket i vraća na ponovni pregled i proveru.

Grahovac ističe da je sve je manje pošiljaka koje fizička lica šalju fizikim licima, odnosno, sve je manje „rođačkih“ pošiljaka sa poklonima iz inostranstva.

“Kupovina preko interneta je u ekspanziji, ali tu ima i dosta problema. Osnovni problem je nedovoljna informisanost internet kupaca. Ljudi koji na taj način kupuju robu na različitim akcijama i sniženjima, ne zahtevaju od prodavca prateću fakturu, na osnovu koje se lako može ustanoviti njena vrednost.

U takvim situacijama carinska vrednost se utvrđuje drugim metodama, poput upoređivanja vrednosti slične ili istovetne robe na tim istim sajtovima, na kojima je u međuvremenu popust možda već prošao i cena robe može biti znatno viša, a samim tim i osnovica za obračun. Iz prakse mogu da kažem, da robu kupljenu preko Amazona i Asosa uvek prati faktura, dok  Aliekspreš apsolutno nema tu naviku”, kaže za naš list Grahovac.

„Postoje, naravno, stroga pravila o tome koja roba se ne može slati putem pošte. To su pre svega oružje, lekovi, biljke, životinje....Često u paketima pronalazimo manje količine različitih opijata, „kamagre“ ili nekih drugih preparata za potenciju, što onda zadržavamo, donosimo  rešenje o oduzimanju i predajemo dalje nadležnim službama”, objašnjava naša sagovornica.

“Kolege koje duže rade sigurno bi mogli da vam ispričaju mnogo anegdota na tu i slične teme, ali se svi sigurno sećaju semena halucinogenih pečuraka, ili ekstazija sa crtanim junacima „minionsima“. U našu carinarnicu svakog meseca stigne oko 1.000 paketa i preko 50.000 malih pošiljaka, tako da naš operativac u toku radnog dana mora da pregleda oko 300 paketa i pošiljaka, što je otprilike jedna u minutu, jer je priliv zaista ogroman”, kaže šef carinske ispostave u Novom Sadu Nadežda Grahovac i dodaje da su od početka godine dažbine naplaćene za gotovo 77.000 pošiljaka, što je gotovo 14% više nego lane i da se na taj način u državni budžet slilo gotovo 46 miliona dinara.    

Uvozne dažbine na pošiljke koje  građani primaju iz inostranstva u poštanskom saobraćaju, a čija vrednost ne prelazi 3.000 evra, obračunavaju se primenom jedinstvene carinske stope u visini od deset odsto, a na ocarinjenu vrednost obračunava se pripadajuća stopa PDV – a. Važno je naglasiti, da se za poštanske pošiljke koje podležu naplati uvoznih dažbina, carinska osnovica uvećava za troškove transporta i poštarine.

Dakle, Carina naplaćuje carinske dažbine (ukoliko ih ima), PDV i akcize, a sve ostalo nisu takse koje građanima naplaćuje carinska služba (ležarina za pošiljke, poštanske provizije na uplatu, podnošenje na carinski pregled...).

D. Nikolić