Ombudsman o mladima: Većina srednjoškolaca želi na fakultet

Razlozi 16,1 odsto učenika koji su kroz anketu iskazali da ne žele da nastave školovanje su želja za radom i zaradom ili smatraju da je obrazovni sistem loš, nemaju finansijska sredstva za dalje školovanje, žele da se posvete sportu, a delom nemaju volju da uče ili smatraju da se fakultet u Srbiji ne ceni, navodi se u istraživanju.

Sprovedeno istraživanje je važno jer od mladih i njihovih obrazovnih mogućnosti u mnogome zavisi obrazovni razvoj Srbije, smatra autorka istraživanja, dok Lokalni ombudsman navodi da su jasni podaci o deci i mladima korisni, kako bi se sačinile preporuke za realizaciju njihovih planova. O stavovima mladih saznalo se anketiranjem učenika novosadskih srednjih škola, koji su na završnim godinama i imaju 18 li 19 godina. Ipak, nisu sve škole želele da učestvuju navodeći da je to “suvišno i opterećujuće za njih (maturante)”. Ankete sa 16 pitanja učenici su popunjavali od marta do juna ove godine, metodom olovke i papira ili onlajn.

Rezultati ankete između ostalog pokazali su da je među maturantima više žena nego muškaraca, da maltene svi (95,5 odsto) pohađaju četvorogodišnju školu, a da nešto više od polovine živi u gradskoj sredini, potom prigradskoj, pa ruralnoj sredini. Njih 79 odsto živi u porodici sa oba roditelja, 20,3 odsto u jednoroditeljskoj porodici, a 0,7 čine deca bez roditeljskog staranja.

Romskoj nacionalnoj manjini pripada 2,6 odsto ispitanika, dok 11,2 odsto pripada drugim nacionalnim manjinama. Šest odsto učenika izjasnilo se kao pripadnici marginalizovanih grupa, od kojih skoro polovinu čine pripadnici LGBT zajednice, a ostatak su izbegla i prognana lica, osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, kao i HIV pozitivne osobe, a bilo je i onih koji nisu želeli tačno da se izraze. Jedno od pitanja koje se ticalo marginalizovanih grupa je da li to utiče na odluku o daljem školovanju. Njih 68 dosto je odgovorilo da to nije povezano, a u istraživanju se ističe da su takav odgovor dali oni koji ne pripadaju marginalizovanim grupama.

Čak 67,5 odsto mladih smatra da je visoko obrazovanje bitno i cenjeno u društvu, uz obrazloženje da, između ostalih, to omogućuje bolje plaćen posao, da je mišljenje visokoobrazovanih bitno, treba raditi na sebi, dok onih 32,5 smatra da diploma ne čini čoveka, da je za zaposlenje bitnije imati vezu nego fakultet i da se znanje stiče kroz posao, navodi se u istraživanju.

Mladi su rekli da njihove vršnjake u nastavku obrazovanja demotivišu visokoobrazovani bez posla, manjak potrebnog novca za dalje školovanje, želja za zarađivanjem kako bi pomogli porodici i nedostatak volje za učenjem, te predlažu besplatno školovanje, stipendije i plaćenu stručnu praksu tokom studiranja, više studentskih domova, mesta na buyetu i obezbeđen posao u struci.

Učenici su preporučili i uvođenje uniformi u škole „kako se ne bi pravila sociološka razlika”, obilaske fakulteta koji žele da upišu, kreativniju srednju školu i više neformalnog obrazovanja, više “sluha” za potrebe omladine i uvažavanje njihovog mišljenja, podsticanje nacionalnih manjina na školovanje, bolji odnos sa profesorima i bolju platu za njih, kao i provere diploma.

– Uvedite časove kuvanja, ekonomije (konkretno plaćanja poreza i računa, kako sistem poreza radi)... a svi se sa ovim, pre ili kasnije, susrećemo u životu – glasio je odgovor jednog od anketiranih.

D. Andulajević