Oko 200 nemačkih brodova biće snimljeno u Dunavu za 180 miliona dinara
BEOGRAD: Specijalizovani ronioci sledeće godine zaroniće u Dunav kod naselja Prahovo kraj Negotina, na mesto gde su Nemci 1944. potopili oko 200 brodova bežeći pred Crvenom armijom, kako bi snimili i utvrdili koliko neeksplodiranih ubojnih sredstava još tamo "leži".
Ti brodovi ugrožavaju međunarodni plovni put u tom delu Dunava, zbog čega Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture planira da se do kraja 2023. izvuku iz vode 23 broda koja u najvećoj meri ugrožavaju saobraćaj.
Budžetom za 2020. godinu izdvojeno je 180 miliona dinara, koje je obezbedila Evropska investiciona banka, a taj novac će, prema rečima pomoćnika ministra za vodni saobraćaj, Veljka Kovačevića, biti upotrebljen za finansiranje podvodnog snimanja i izrade tehničkog izveštaja o prisustvu neeksplodiranih ubojnih sredstava na brodovima.
Kovačević navodi da je u toku tender za izbor specijalizovanih ronioca i ističe da je u svetu mali broj takvih ronioca koji znaju da u rekama utvrde prisustvo neeksplodiranih sredstava.
Na osnovu izveštaja ronioca, Ministarstvo će zatim, kaže Kovačević, objaviti tender za izbor izvođača radova koji će ukloniti brodove iz Dunava.
"Po našoj planiranoj dinamici radova, očekujemo da ćemo do sredine 2021. imati izvođača radova koji će krenuti sa izvlačenjem brodova. Očekujemo da će ti radovi trajati najmanje dve do dve i po godine", rekao je Kovačević.
Iako se procenjuje da u tom delu na dnu Dunava ima oko 200 nemačkih brodova, projekat predviđa izvlačenje samo 23 plovila koja najviše ugrožavaju protok brodova i čamaca.
Odluka o tome da li će brodovi, nakon što su više od 70 godina proveli na dnu Dunava, biti izloženi kao eksponat ili vraćeni Nemačkoj, Kovačević odgovara da su u dogovoru sa Vladom Nemačke ta plovila ostavljena nama na raspolaganje, a da ćemo biti dužni da diplomatskim putem vratimo pojedine artefakte, ukoliko budu pronađeni.
Međutim, postavlja se pitanje hoće li nešto od tih brodova i ostati, jer, kako navodi Kovačević, postoji mogućnost da će jedna od tehnika izvlačenja biti da se brodovi podvodno seku i deo po deo izvlače iz vode.
"Jasno je da ako se na taj način brodovi budu izvlačili, od njih neće ostati ništa", kaže Kovačević.
Projekat izvlačenja potopljene nemačke flotile jako je značajan jer je u tom delu Dunava, nizvodno do luke "Prahovo", plovni put sužen na 180 metara, a prisustvo ta 23 plovila sužava puta na svega 100 metara.
Zbog toga, nemački brodovi ugrožavaju plovni put na tom delu Dunava, naročito kada je vodostaj reke nizak.
Ukupna vrednost projekta izvlačenja brodova je 23 miliona evra, a finansira ga Evropska investiciona banka.
Istorija beleži da su nacisti bežeći pred Crvenom armijom 1944. godine u operaciji "Dunavski vilenjak", po naređenju generala Valtera fon Štetnera, potopili celu Crnomorsku flotilu sa oko 200 patrolnih čamaca, sanitetskih brodova i barži nemačke crnomorske flote duž Đerdapske klisure.