Održan pomen stradalima u 13 zapadnokrajiških opština: Čuvaju sećanje na progon Srba 

Potom su predstavnici udruženja predstavništva Republike Srpske i pokrajinskog Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima položili vence stradalim i nestalim Krajišnicima na spomenik „Krajiška suza”.

Pored predstavnika Udruženja, vence su položili i direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Duško Ćutilo i saradnik za kulturu Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Borislav Maksimović.

– Danas smo ovde da odamo počast našim Krajišnicima, poginulim 1995. godine, i da pošaljemo poruku da Republika Srpska nije zaboravila svoje ljude. Dokle god je Republike Srpske živeće i sećanje na njih – istakao je Borislav Maksimović i dodao da insistiraju i na pravosudnoj odgovornost za zločine nad civilima koji su se desili u tom periodu.

Od 28. jula do 10. oktobra 1995. godine stradao je srpski narod u opštinama Glamoč, Grahovo, Drvar, Bos. Petrovac, Ripač (Bihać),  Kupres, Jajce, Ključ, Sanski Most, Krupa na Vrbasu, Srbobran (Donji Vakuf), Šipovo i Mrkonjić Grad). Prema raspoloživim podacima, u tom periodu je proterano 120.000 Srba. Predsednica Saveza krajiških udruženja Ranka Srdić Milić rekla je da se u tim krajevima i danas teško živi.

– To je većinom povratničko stanovništvo, starija populacija, ljudi su se primakli svom ognjištu, da tu skončaju. Ima nešto mladosti koja se nije najbolje snašla u većim sredinama, pa su se vratili tamo – objasnila je Ranka Srdić Milić. – To je ničija briga. Ne pripada ni Republici Srpskoj, ne pripada ni Hrvatskoj, ni Srbiji. Stiže pomoć, ali to sve nije dovoljno. Iskazana je dobra volja, ali narod se oslonio na vlastite snage. Bave se šumarstvom, poljoprivredom, snalazi se kako ko zna i ume, ali treba mnogo ulaganja da bi se funkcionisalo, iako se stanje tamo nikad neće vratiti na ono predratno.

Ranka Srdić Milić, predsednica Saveza krajiških udruženja koji je i organizovao skup, rekla je da su, nakon što je naša država prošle godine dala legitimitet datumu obeležavanja stradalih Srba odlaskom predsednika Srbije u Drvar, oni odlučili da svake godine 13. septembra u ovom hramu odaju pomen nastradalima. Istakla je da ih i Bog i rod duže da se sećaju zločina nad srpskim narodom.

– Ko će ako nećemo mi, potomci? To su sve naši srodnici, a pretrpeli smo i svi mi. I mi smo svedoci razaranja i materijalnog poništavanja pokretne i nepokretne imovine. A da nam se to ne bi ponovilo, moramo da odajemo dužno poštovanje onima koji su dali živote za našu slobodu – istakla je Ranka Srdinić Milić i dodala da je, prema zvaničnim podacima, u 13 zapadnokrajiških opština koje su 1995. godine pripadale Republici Srpskoj, stradalo 1644 Srba.

– Bile su napravljene masovne grobnice, a najpoznatija u Mrkonjić gradu, u kojoj je bila 181 žrtva. Bilo je i manjih i većih grobnica i na drugim mestima – objasnila je predsednica Saveza krajiških udruženja. – Tu su stradali civili jednako kao i vojnici, pripadnici MUP-a, žene i deca, nemoćni i starci. Napale su ih četiri udružene formacije - regularna vojska Hrvatske, Armija BiH, Hrvatsko vijeće odbrane uz podršku NATO. Četiri strane sveta, a moj narod goloruk, s voljom i ubeđenjima da mu je zagarantovana sigurnost, tako da smo imali žrtve i gubitke. Moj narod je obezdomljen, ali najteže je to što mu je ponos srušen. Treba dosta vremena i generacija da se to preboli.

V. Bijelić