Od novembra više para svim penzionerima

Primenjivan je pune četiri godine jer je bio na snazi od oktobra 2014, i njime su penzije veće od 25.000 dinara smanjivane 22 odnosno 25 odsto.

Po objašnjenju ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića, ukidanje tog zakona znači da će penzioneri koji su doprineli finansijskoj konsolidaciji države time što su im prinadležnosti bile umanjivane, od oktobarskog čeka – koji se isplaćuje u novembru, dobiti „pune” penzije, odnosno one za koje jedino i imaju rešenje Fonda PIO, s obzirom na to da za umanjene nisu dobijali nova rešenja.

Takođe, istakao je ministar, svi penzioneri, kojih je u ovom trenutku 1.712.245, na oktobarskom čeku dobiće povećanje koje će se kretati od osam do 13,2 odsto. Koliko će tačno ko od penzionera dobiti, još se ne zna. Samo vraćanje penzija na nivo iz oktobara 2014. onim penzionerima kojima su bile umanjivane znači da će oni dobiti iznos koji su imali pre četiri godine, uvećan 7,75 odsto, koliko je bilo povećanje u protekle tri godine. Koliko će, pored tih 7,75 odsto koji se podrazumevaju, dobiti povećanje u relaciji od osam do 13,2 odsto – znaće se uskoro.

Može se pretpostaviti da je srpska strana o povećanju penzija koje će biti u novembru upoznala MMF prilikom prošlonedeljne sesije, kao i da se tek sada dala na računanje koliko će ono iznositi za one koji imaju manje penzije, a koliko za one koji imaju veće.

Važna novina izmenjenog Zakona je i da konačno obrazac M-4, koji su firme bile obavezne da dostavljaju svake godine Fondu PIO, odlazi u penziju. To pak znači da penzioneri koji od Nove godine odlaze u penziju više neće morati čekati nekoliko meseci da im firma Fondu dostavi taj obrazac i zvanična statistika objavi podatke o prosečnoj godišnjoj zaradi. Njima će se kao osnov za obračun poslednje godine uzimati prosek mesečnih primanja za januar te godine pomnožen s 12.

Najviše polemike prilikom rasprave i usvajanja izmena i dopuna Zakona izazvao je predlog da ubuduće o povećanju penzija odlučuje Vlada prema ekonomskim mogućnostima države i ukupnom rastu BDP-a. To je praktično označilo ukidanje sadašnje formule po kojoj su se penzije usklađivale 1. aprila i 1. oktobra u skladu s troškovima života. Visina penzija će se uređivati Zakonom o budžetu, a po obećanjima zakonopisaca, država će nastojati da povećanje prati rast budžetskih prihoda, dakle, može biti veće i od inflacije i povoljnije za penzionere.

Jedan od glavnih razloga zbog kojih je Fond u većini slučajeva donosio privremena rešenja o visini penzije, a ne konačna, sad je rešen. Izmenjeni Zakon propisuje da privremeno rešenje posle tri godine po automatizmu postaje trajno, što znači da više neće moći proći decenija ili dve dok penzioneri konačno ne saznaju kolika im je penzija pa se događalo da su ili „preplaćeni” ili im je računato manje. U slučaju da su bili „preplaćeni”, morali su da vraćaju povelike svote novca, a u slučaju da su dobijali manje, od Fonda dobijaju razliku.

Kazneni penali za prevremeni odlazak u penziju ovoga puta ukinuti su samo na one koji već imaju beneficirani radni staž. Očekivalo se, po zahtevu sin­dikata, da se ukinu za sve koji prevremeno odlaze u penziju i to kada ispune zakonske uslove za starosnu penziju, ali je računica vlasti pokazala da bi to bilo skupo za državu.        

Ljubinka Malešević