Od danas na nova pravila o društveno-korisnom radu u školama

Koje će aktivnosti učenik obavljati bliže je definisano Pravilnikom o društveno korisnom radu koji danas tehnički, a u ponedeljak i u praksi stupa na snagu.

Kako stoji u Pravilniku, za lakše prestupe kao što su neprimereno odevanje, prljanje učionice, uništavanje školskog i pribora druga, učeniku se može odrediti da čisti učionicu, biblioteku, produženi boravak, trpezarije, svečane sale, da obavlja administrativne poslove.

Za teže prestupe: nasilje u školi, vređanje nastavnika, pušenje, unošenje droga i alkohola u školu, dopisivanje ocena u dnevnik, učenik će uporedo s izricanjem vaspitne mere morati, recimo, da pomaže domaru, da čisti sneg, lišće, farba ogradu u školskom dvorištu, pomaže u organizovanju određenih tribina. Ukoliko učenik odbije da učestvuje u društveno korisnom, odnosno humanitarnom radu, u Ministarstvu prosvete kažu da će roditelj snositi odgovornost u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Zakonom je predviđeno da škola podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja.

Pravilnik je i pre stupanja na snagu izazvao brojne reakcije, a neke od primedbi su da za to šta će se u njemu naći nisu konsultovani nastavnici koji će, pored postojećih, dobiti i dodatna zaduženja, kao što su praćenje i boravak sa đacima koji obavljaju društveno koristan i humanitaran rad, a to može biti i vikendom. Osim toga, neki roditelji smatraju da je ta vrsta rada ponižavajuća za njihovo dete.

Na pitanje da li Pravilnik zaista nudi parvi način i rešenje za neprimereno ponašanje i delovanje đaka dr Dragana Ćorić iz Udruženja Roditelj Novi Sad kaže da je nezahvalno dati prognozu o efektima ovih mera, kada se ima u vidu da se prvi put na ovakav način uvode.

- Verujem da ćemo prve utiske o efikasnosti i snazi ovih mera moći da damo, potpuno objektivno, tek nakon bar dve godine njihove kontinuinirane i dosledne primene - kaže Dragana Ćorić. Govoreći o tome koliku pravnu snagu ima ovakav pristup, Ćorić, inače profesorka Pravnog fakulteta kaže da roditelj ne može da odgovara za prekršaj koji učini njegovo dete.

- Ne postoji direktna veza između roditelja i učinjenog prekršaja: dete je posrednik u tome, kao izvršilac prekršaja. Po našem pozitivnom pravu, roditelj može biti novčano kažnjen samo za štetu koja nastane prekršajem deteta, ne i za sam prekršaj (u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima) ili može u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja biti kažnjen za neke druge, njegove lične prkršaje. Zato društveno koristan rad deteta u ovim slučajevima jeste svojevrsno premošćavanje i nalaženje načina da neposrednog izvršioca zaista neposredno i kaznite. S druge strane, uvek postoji odgovornost roditelja, tj. prekršaj koji se ogleda u zanemarivanju deteta i propusta u njegovom vaspitanju, čime se ne bavi škola, već Centar za socijalni rad – kaže Dragana Ćorić.

O tome da li ima mesta priči o poniženju učenika i težini, odnodno lakoći posla koji prekršilac treba da obavlja, naša sagovrnica kaže da je već na početku Pravilnika naglašeno da je u pitanju društveno koristan rad koji ima restorativni karakter - funkciju koliko-toliko vraćanja u pređašnje stanje podnošenjem tereta nasilnika sličnog onom koji je uzrokovao svojoj žrtvi.

- Kazne možda deluju smešno na prvi pogled, a zapravo su odmerene spram psihofizičkog statusa deteta nasilnika i ostavljen je prostor da škola, zbog svojih specifičnosti, kombinuje postojeće kazne ili da doda još neke. Zapitajte se kako je došlo do toga da je vaše dete učinilo neki nasilni čin prema drugom detetu, gde je tu vaša vaspitna greška. Moraju roditelji biti svesni da društvo više neće da toleriše “nemam vremena da se bavim detetom jer trčim da zaradim”, jer to nije i ne sme biti opravdanje za vaš roditeljski nerad i propuste – kaže Dragana Ćorić.

- Kazne mogu biti restorativnog i retributivnog karaktera, kaže Dragana Ćorić. - Restorativne su one uperene na vraćanje u pređašnje stanje, koliko god je to moguće u datom slučaju. Dakle, dovoljno sasvim da tom počiniocu više ne padne na pamet da počini tako nešto. S druge strane, retributivne sankcije usmerene su na činjenje odmazde učiniocu, što bi, realno posmatrano, a posebno prema deci mlađoj od 14 godina, bilo neprimereno. Ostaje da vidimo kako će primena ovih sankcija izgledati u praksi i koliko će se škole snaći s novim sistemom.

Na pitanje kako te stvari prema njenim saznanjima funkcionišu u nekim drugim zemljama, naša sagovornica kaže da je Ministarstvo prosvete u Engleskoj 2016. izdalo smernice za ponašanje nastavnika u slučajevima kršenja discipline učenika u školama.

- Među preporučenim kaznama, u zavisnosti od težine prekršaja, navode se pisanje eseja na zadatu temu ili iz gradiva ili o nekoj društvenoj temi, organizovanje tribine na temu koja je povezana s prekršajem, dodatni rad učenika,

zadržavanje učenika posle redovnih časova određen broj sati u samoj školi, a kao mogućnosti unutar društveno korisnog rada spominju se uklanjanje grafita na školi ili okolini, ili samom gradu, skupljanje smeća (bez preciziranja da li se odnosi samo na školsko dvorište ili šire),

čišćenje učionica i čak podnošenje izveštaja o napretku kažnjenog nastavniku koji je zadužen za sprovođenje te kazne – kaže Dragana Ćorić i objašnjava - Ništa od ovih predloga aktivnosti u našem Pravilniku ne izgleda izmišljeno već preuzeto iz sistema u kojima je izgleda davalo neke rezultate.

A šta je dobro i šta bi moglo biti bolje u našem Pravilniku?

- S pravne strane ne mogu da mu prigovorim. Nijedna aktivnost nije preterana, već je usklađena s iskustvima drugim zemalja, spram psihofizičkog stanja deteta - gde posebno mislim na one mlađe od 14 godina koji su krivično neodgovorni; i ne bih mu mogla za sada ni prigovoriti sa stanovišta poštovanja prava deteta, njegove bezbednosti i poštovanja međunarodno pravnog okvira.

V. Crnjanski