INKLUZIJA KAO VIŠEGODIŠNJA PRAKSA Obrazovni program galerije likovne umetnosti – poklon-zbirke rajka mamuzića
Galerija likovne umetnosti – Poklon-zbirka Rajka Mamuzića, koja ove godine proslavlja 50 godina postojanja, nastoji da u svoje aktivnosti dosledno uključuje decu i mlade. Uspešnu saradnju ostvarila je kako sa PU „Radosno detinjstvo”, tako i sa Društvom za podršku osobama sa autizmom grada Novog Sada i Dečjim selom „Dr Milorad Pavlović” u Sremskoj Kamenici, od kojih je prošle sedmice primila zahvalnicu.
Ove godine navršava se decenija otkako je priređena prva izložba polaznika art terapije upravo u ovoj galeriji, kaže Zorana Bijelović iz Društva za podršku osobama sa autizmom grada Novog Sada, osnovanog 1999, a zvanično registrovanog 2001, a kako je april mesec posvećen autizmu, radove mladih, od kojih su neki nastali prema uzoru na pojedina dela iz Poklon-zbirke Rajka Mamuzića, izložili su u Dečjem kulturnom centru.
Prema rečima vajarke Irme Mikeš, u toku je osmi ciklus takvih radionica, budući da je usledio jednogodišnji prekid za vreme pandemije koronavirusa, koji se i te kako dao uočiti nakon što su se vratili u galerijski prostor.
– Na taj način dobili smo i vizuelni i opipljivi uvid u značaj koji radionice imaju za decu i mlade s autizmom – dodala je sagovornica. – Naravno, o inkluziji se kod nas pričalo i mnogo pre pandemije inkluzije, koja sa svih strana napada ustanove kulture, postavljajući sve više zahteva. Došli smo do zaključka da smo mi iz neurotipične populacije ti koji treba da uđu u inkluziju, jer deci ona nije problem. Autizam se smatra teško uvodljivim u sterilne prostore kao što su izložbeni saloni, međutim, nikad se za ovih deset godina nije desilo da je neko dirao sliku ili skulpturu, da je nešto palo, poprskalo se ili poremetilo. Radionice traju skoro cele godine i svi smo srasli s tim, a nadam se da ćemo u budućnosti imati dane kad bi ih vodile upravo osobe s autizmom. To bi zaista bio iskorak u nešto novo i drugačije.
Radionice za predškolce, pokrenute na inicijativu kustoskinje Jovanke Stolić, realizuju se s idejom da se muzeji predstave kao institucije važne za očuvanje kulturnog nasleđa. Na zanimljiv i interaktivan način najmlađi se upoznaju sa istorijom galerije i likom osnivača i darodavca Rajka Mamuzića, a to je i povod za priču o umetnosti, kolekcionarstvu, ali i pravilima ponašanja u muzeju. Stalna postavka dozvoljava raznolik tematski pristup, a dovoljno je poći od jednog dela. Ove godine to su bile skulptura „Sveti Sava” Angeline Gatalice kao put za upoznavanje sa delatnošću velikog prosvetitelja, akvarel „Ofelija” Ksenije Divjak kao inspiracija za razgovor o vilama, te skulptura „Suđaje” Jovana Soldatovića u paraleli sa bajkom „Trnova ružica”. U lepom sećanju, kako mališana tako i vaspitača, ostao je i projekat „Boje mojih osećanja”, zaokružen izložbom dečjih radova ravnopravno pored galerijskih dela, a potom druženje sa umetnicima.
S. Milačić