O održivom razvoju u predškolskom uzrastu
NOVI SAD: Šta danas obuhvata pojam održivog razvoja, šta on znači na teorijskom nivou, kako se u praksi realizuje, s posebnim naglaskom na edukaciji edukatora na ovu temu, najpre onih koji rade sa decom predškolskog uzrast, u najkraćem, tematski je okvir knjige „Održivi razvoj u predškolskom programu - intregralni pristup“.
Ova publikacija, nedavno objavljena u izdanju Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu, sadrži sedam poglavlja grupe autora – profesora ove visoke škole.
O „Konceptu intergralnog održivog razvoja“ i „Integralnom održivom razvoju iz perspektive vapitača“ piše Svetlana Radović, o „Obrazovanju za održivi razvoj na predškolskom uzrastu“ i „Realoizovanju aktovnosti po vrtićima u okviru projekta održivi razvoj u predškolskom programu“ piše Otilia Velišek Braško, o „Motivaciji za učenje o održivom razvoju kao delu procesa socijalazicije“ i o „Integralnom održivom razvoju – perespektiva roditelja“, svoj prilog daje Lada Marinković, dok o „Dramskoj umetnosti kao načinu učenja o intergralnom održivom razvoju u predškolskom uzrastu“ pišu Ivana Ignjatov Popović i Jovanka Ulić.
Radovi u knjizi, kao se navodi u zaključnim napomenama, su nastali kao rezultat istraživanja mogućnosti uvođenja integralnog održivog razvoja u predškolski program učenja. Cilj, istraživanja je unapređenje vaspino-obrazovne prakse u ovoj oblasti, odnoono osnaživanje vaspitača u kreirnju obrazovnih aktivnosti i integralnog održivog trazvoja, ali i senzibilizacija i edukacija studenta za pitanja integralnog održivog razvoja.
Svi aspekti uzeti u obzir u ovoj knjizi polaze od toga da održivi razvoj predstavlja kompleksni pojam čiji konstitutivne lemente čine ekološka. socijalna, ekonosmka i kulturna dimenzija. U najakraćem, ekološka dimenzija obuhvata zaštitu životne sredine; ekonomska se odnosi na razvoj koji ne crpe ekosistemske usulge, povećava ekonomski potencijal i samoodrživost lokalnih zajednica; socijalana dimanzija se zasniva na društvenoj pravdi i jednaksoti, odonosno izbegavanju svake vrste segregacje, dok kulturna dimenzija predstavlja očuvanje kulturne osobenosti zajednice uz prihvatanje rezličitosti i kreativnosti.
U najkraćem, a po u ovoj knjizi citiranom Stivene Vileru, održivi razvoj se određuje kao „razvoj koji unapređuje dugorčno društveno i ekološko zdravlje gradova i naselja“.
O elemntima toga kako da budemo srećniji ljudi u srećnijoj i što bilje oraganizovanoj a što manje, u svakom pogledu štetnoj zajednici, odavno je utvrđeno, uči se od malih nogu
V. Crnjanski