Novosadskoj akademiji za osam projekata pet miliona
Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, na Konkursu Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost, dobila je za ovu godinu pet miliona dinara, za realizaciju osam projekata koji se bave istraživačko-umetničkim stvaralaštvom na polju umetnosti u Vojvodini.
„Prostor umetničkih istraživačkih projekata do sada je bio skrajnut, pa time i pritisnut nedostatkom finansijskih sredstava. Ovaj konkurs otvorio je mogućnost finansiranja van redovnih tokova“, rekao je dekan Akademije umetnosti profesor Siniša Bokan. “Pored toga što smo na ovaj način i u istraživačkoj delatnosti izjednačeni s naukom, značaj ovih projekata je i u tome što su usmereni ka studentima i njihovim vannastavnim aktivnostima na Akademiji, a doprineće i pozicioniranju Akademije i čitavog univerziteta na svetskim rang listama.”
Po rečima pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost profesora dr Zorana Miloševića, kultura je vezivno tkivo koje boji svako društvo. Ovaj konkurs Pokrajinskog sekretarijata daje nov pravac u istraživanjima ove oblasti i omogućava da se stvaralaštvo na umetničkom polju sagleda na drugačiji način.
Od osam projekata, koji će se novcem iz pokrajinske kase finansirati na Akademiji umetnosti, četiri su iz oblasti muzike, dva iz oblasti likovnog stvaralaštva i po jedan iz dramske umetnosti i interdisciplinarni.
Zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu, pod rukovodstvom Aleksandre Stepanović, analitički će se pristupiti melodijskom izrazu ptica Obedske bare. Predmet istraživanja ovog projekta biće muzička analiza pesme pedesetak vrsta ptica i njihova primena u muzičkom stvaralaštvu.
„Polazeći od pretpostavke da predmeti mogu biti određeni putem zvuka, u istraživanju ću se baviti konkretnom vezom skulpture i zvuka u kontekstu vremena i mesta nastanka rada“, kaže Nikola Macura o projektu ”Skulptura i zvuk”, kojim će rukovoditi.
Nove mogućnosti prirodne frekvencije štimovanja instrumenata u odnosu na savremenu praksu istraživaće Stanislava Gajić, koja u svom istraživanju polazi od činjenice da je standard iz 1953. godine da se ton A štimuje na frekvenciju od 440 herca poremetio veze čoveka s prirodom i kosmosom, te da bi vraćanje na 432 herca muzici vratilo njen pun potencijal pročišćavanja duše i tela.
Nova estetska gledišta u savrmenom stvaralaštvu tamburaške muzike krajem devetnaestog veka, s obzirom na to da je ova vrsta muzike od fundamentalnog značaja na planu kulturne identifikacije regiona, tema su projekta kojim će rukovoditi profesor dr Zoran Mulić.
Fotografija kao metodologija vizuelnog istraživanja - simpozijum svetskog bijenala studentske fotografije pod rukovodstvom Jelene Kovačević Vorgučin, učesnicima iz naše zemlje i inostranstva daće priliku da prikažu intersekciju najsavremenijih tendencija u domenu obrazovanja na polju fotografije i vizuelnih medija.
Umetničko stvaralštvo kao način inkluzije i inkluzija kroz kreativno izražavanje-likovne umetnosti, projekat je u kojem će, pod rukovodstvom Bosiljke Zirojević Lečić, zajednički raditi studenati Akademije i osobe s posebnim potrebama koje pohađaju Školu za osnovno i srednje obrazovanje “Milan Petrović” u Novom Sadu, a trebalo bi da bude osnov za koncipiranje novog inkluzivnog studijskog programa u oblasti likovne umetnosti.
Fenomenološka analiza festivala studentskog pozorišta u žiži je projekta kojim će rukovoditi Dragan Stojmenović, s ciljem promocije kvalitetnog programa i interakcije započete međuregionalne saradnje umetničkih akademija.
Ideja o projektu Dunavske veze, kojim će rukovoditi dr Dubravka Lazić, direktna je posledica saradnje Akademije umetnosti s umetnicima iz Austrije na razvoju teme “Dunav i kulturno nasleđe”, a posvećena je istraživanju Dunava i njegove regije, s akcentom na reku kao resurs mnogostrukih socijalnih komponenti.
D. Devečerski