Novosadski studenti projektovali najbolje robote na Eurobotu 2019

Okupljeni u tim „PMG robotiks”, Želimir Trišić, Petar Knežević, Slađan Plavšić, Vidoje Obradović, Miroslav Bogdanović, Nemanja Janus, Milan Beadar, Andrej Jusupović, Danilo Lazić, Đorđe Dostanić i Branko Jekić, ostavili su iza sebe 32 tima iz Evrope, Azije, Afrike i Severne Amerike. Njihovi roboti pokazali su se kao najuspešniji u misiji da budu potpuno autonomni u rešavanju određenih zadataka.

Takmičari su na temu „ Atom fektori” imali zadatak da u čast Dmitriju Mendeljejevu, velikom hemičaru, koji je pre 150 godina promenio shvatanja materije i napravio klasifikaciju hemijskih elemenata, kreiraju robote koji na terenu mogu da izvedu akcije, koje simbolično predstavljaju eksperiment, klasifikuju i mere atome i slično, a sve to potpuno autonomno.

– Atomi su, u vidu pakova za hokej, bili raspoređeni po terenu, a roboti su morali da skupljaju neke od njih, smeste ih u određena mesta, odgovarajuće akceleratore, da ih slože u  vertikalan položaj. Trebalo je, između ostalog, da roboti imaju mogućnost da slaže atome na vagu – kaže za „Dnevnik” jedan od takmičara iz ovog tima, Petar Knežević i dodaje da je bilo dosta izazova za rešavanje u inženjerskom smislu. – Mi smo od starta bili ambiciozniji u izradi naših robota. Uglavnom se oni tako projektuju da mogu da se kreću i odrade nekoliko zadataka. Ali, mi smo želeli da ostvarimo veći rezultat, samim tim smo i tražili više sponzora za naš projekat, jer je dosta novca potrebno da se izradi takav robot, da se nađu novi delovi, novi motori. Da bi robot mogao da uradi sve te potrebne zadatke.

Najpre su održane takmičarske runde, koje su u plej-of takmičenja odredile osam timova. U samom kraju srpski tim pobedio je ruski „Riset” sa Skolteč kosmičkog centra, Instituta za nauku i tehnologiju iz Moskve. Konkurencija je, kažu ovi momci, bila izuzetno jaka, što je i najbolji pokazatelj njihovog uspeha.

– Svi ti studenti iz raznih zemalja, koje su učestvovale, imaju buyete koji su nekoliko puta veći od naših i oni nisu uopšte morali da razmišljaju o sponzorima, to njima obezbeđuje fakultet. Oni samo razmišljaju u inženjerskom smislu kako da reše određene probleme – objašnjava Želimir Trišić. – S jedne strane je i dobro što mi imamo dodira sa sponzorima jer se tako pripremamo za ono što nas čeka i u nastavku života. Ubediti ljude da ulože i veruju u vas je teško. Sama realizacija projekta, modelovanje robota, programiranje, elektronika, je takođe izuzetno naporna. Sve morate dosta puta da testirate da bi  bilo funkcionalno. Stoga smo zahvalni sponzorima koji su nam pomogli, ali i timu „Memristor”, od kojih smo prošle godine mnogo toga naučili. Glavni cilj ovih robota je da budu ponovljivi i da svaki put rade isto, da odrade zadatak kako treba. Od starta smo znali neke svoje domete i ciljeve, pa smo tako i krenuli i konstruisali robota. Ciljali smo glavnu stvar, koja uvek pobeđuje, a to je ponovljivost.

Inače, studenti su u modelovanje, projektovanje, programiranje i sklapanje robota krenuli još pre nekoliko meseci, budući da im je to redovni zadatak u okviru predmeta na četvrtoj godini. Sklapanje robota je, kako kažu, najlakši deo, dok je najteže modelovati ga i osmisliti, ali i naći sponzore, budući da je fakultet obezbedio deo novca. Čitav tim pođednako je učestvovao u izradi, a svaki od momaka imao je svoj zadatak. Najveću zahvalnost duguju, kažu, prof. dr Branislavu Borovcu, koji im je najviše pomogao u celom projektu, ali su zahvalni i ostalim profesorima sa fakulteta, zahvaljujući kojima su kroz dosadašnje školovanje stekli dosta znanja.

Spoj internacionalnih timova

Iako je takmičenje evropsko, organizatori su dozvolili i ekipama iz Alžira, Kanade i Tajvana da učestvuju. Osim momaka iz pobedničkog tima „PMG robotiks”, Srbiju su u Francuskoj predstavljale i ekipe „Memristor” i „Proboteh” sa Fakulteta tehničkih nauka, koje su se prethodno putem nacionalnog takmičenja plasirale na evropsko prvenstvo. Neki od njih i prošle godine su imali priliku da okuse izazove ovog takmičenja, pa im je to iskustvo, kako kažu, veoma značilo za ovogodišnje zadakte koje su imali.

Interesantno je da je ovaj tim, iako Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu već 19 godina učestvuje na „Eurobot” takmičenju, prvi put osvojio zlato. Ipak, svake godine se neke od ekipa plasiraju u sam vrh takmičenja, pa je kontinuitet u kvalitetu najbolji pokazatelj njihovog rada, ali i ozbiljnog znanja koje stiču. 

– Srbija ima potencijal da se ova grana industrije i inženjerstva razvija, s tim što ovo je dosta skupa investicija – kaže Petar Knežević. – Ovo što smo mi radili je razvoj jednog novog inežnjerskog proizvoda. Taj razvoj je dosta skup i to zahteva najveća ulaganja. Tu treba dosta pažnje da se uloži, a ovakvi rezultati pokazuju ljudima da je to budućnost. Mi smo spremni za to, samo treba neko da nas podrži. Ova vrsta mobilnih robota je danas sve više u ekspanziji, pogotovo u logistici, skladištenju, industriji, gde su potrebne fleksibilne manipulacije sa predmetima.

Vladimir Bijelić

Foto: Privatna arhiva