Novosadski studenti nisu na „burek praksi“ u IT kompaniji Houmpejdž

Preko dve stotine IT firmi znak je da ovde stvari funkcionišu na drugačiji način nego u okolini. Koliko drugačije, pokazuju i dešavanja na Univerzitetu u Novom Sadu, na kojem se sve više studenata na različite načine povezuje s ovim kompanijama, gradeći neke buduće poslovne odnose. O tome i o načinima na koje se regrutuju i poslovno oblikuju mladi zainteresovani za IT, govore zaposleni i praktikanti kreativne digitalne agencije Houmpejdž (Hompeage) iz Beograda, koja svoje kancelarije ima i u Novom Sadu.

- Postojimo već šest godina i u Novom Sadu i u Beogradu, u Novom Sadu imamo 25 zaposlenih i planiramo da proširimo tim. – kaže Snežana Savin iz Ljudskih resursa ove kompanije. - Praksu održavamo i u Beogradu i u Novom Sadu, a ovde usko sarađujemo sa Departmanom za industrijsko inženjerstvo i menadžment Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Kako ističe naša sagovornica, saradnja je ostvarena preko rukovodioca stručne prakse Ivane Katić, koja daje preporuku za studente. Praksa u Houmpejdžu traje tri meseca i plaćena je, ljudi koji su stručni u tom poslu prepoznali su da je tri meseca neki period u kojem neko može da stekne širu sliku o celom poslu i radu u nekoj firmi.

- Nakon isteka tog roka, Houmpejdž pruža mogućnost zaposlenja, ako su obe strane zadovoljne. U pitanju su studenti završnih godina, na četvrtoj godini osnovnih studija ili na masteru, međutim, desi se nekada da dođe neko sa druge, treće godine – kaže Snežana Savin. - Naravno, pravimo selekciju, trenutno imamo otvoren konkurs u Beogradu, a studenti se prijavljuju kao da je u pitanju regularan posao. Procenjujemo koliko su motivisani da rade baš kod nas, koliko su u svetu digitalnog marketinga, tako da na osnovu toga biramo kandidate koje dugoročno želimo da zadržimo. Dosta ljudi kod nas je i ostalo posle prakse.

Zahvaljujući profesorima, studenti imaju priliku da se na fakultetu upoznaju s osnovama digitalnog marketinga, i to nije samo suvoparna priča. Fakultet je fleksibilan i kad je u pitanju studijska praksa, pa profesori imaju razumevanja za studente koji su na praksi ili već rade.

- Na fakultetu obavezna praksa traje dve nedelje, međutim, kod nas ona traje tri meseca, studenti rade puno radno vreme i nemaju „burek praksu“, već njihovi mentori ulažu i vreme i resurse u njihov razvoj - ističe Snežana. - Nismo ograničeni što se tiče smera niti nam je bitna samo diploma. Bili su nam ljudi i sa psihologije i ekonomije, a sve zavisi od samog studenta, njegove zainteresovanosti i spremnosti da se okrene ka digitalnom marketingu. Ne gledamo na obrazovanje, već na to da li je slušao neke kurseve, da li prati dešavanja u digitalnom marketingu, možda čak i kao frilenser.

Mentorski rad najvažnija je karakteristika prakse u ovoj kompaniji, kaže mentorka Ivana Todorović Vojvodić, ističući da je rad sa studentima neformalan i da se stavljaju u realne situacije, jer tako steknu najviše iskustva.

- Volimo da u toku nedelje odvojimo vreme za „jedan na jedan“, da sagledamo kako je protekla nedelja, šta im se dopalo, gde su osetili da su tanji pa bi hteli da posebno rade i napreduju, šta bi voleli da dograđuju, a gde se baš i ne vide. Ne forsiramo ih da rade, da se isprobavaju u stvarima koje ih možda ne interesuju. Najbolje od svega je to što smo im dozvolili da osete neko breme odgovornosti i ukazali im poverenje da stupe u komunikaciju s klijentima, da osete taj posao i da, kad izađu s prakse, mogu da shvate da li vide sebe u ovom poslu.

Studenti praktikanti imaju uvid u to kako teku različiti procesi u agenciji, kaže mentorka Ana Kikinđanin i dodaje da studenti mogu da odaberu ono što im se najviše dopada i da s mentorima rade na tome da se njihovo znanje u tim oblastima i produbi.

- Najveću korist benefit prakse u Houmpejdžu vidim u tome što im se ukazuje veliko poverenje i daju realni zadaci. – kaže Ana Kikinđanin. - Njihov dijapazon je jako širok: od monitoringa na stranicama, kreiranja kalendara objava, pisanja kopija, kreiranja vizuala, učestvovanja u kreiranju scenarija za video, učestvovanje u video produkciji, u istraživanjima tržišta, strategijama.

- Pre par godina zaključili smo da je dobro da se fokusiramo na nešto, jer nemamo neki silan budžet. Shvatili smo da nam je najbolje da svake godine odaberemo poneku aktivnost ili grupu ili organizaciju kojoj bismo pomogli – kaže direktor Hompejdža Miloje Sekulić. - Hompejdž u Beogradu praktično je poslednje četiri godine sedište imao u inkluzivnom CentruIn, prostoru koji je Udruženje studenata s hendikepom dobilo i prilagodilo ga u potpunosti osobama s invaliditetom. Razmišljali smo, kad već plaćamo zakupninu, da je plaćamo nekome kome će to da pomogne, a oni su od tog novca osnivali socijalna preduzeća, organizovali treninge, obuke. Poslednjih godinu dana sarađujemo sa „Čepom do osmeha“ , oni rade fenomenalne stvari, od srca, pomažemo im u ovom stručnom delu koji mi radimo.

Uroš Gostović je pri kraju master studija na smeru Inženjerski menadžmenti, i u Houmpejdž je došao posle simulacije intervjua za posao, organizovanog nekoliko meseci ranije na FTN-u.

- Znao sam otprilike šta oni očekuju od mene, a jedna od stvari koje sam očekivao od njih je ta da mentori budu tu za mene u svakom trenutku. - kaže Uroš. - Pošto sam već imao iskustva s nekim drugim firmama, bilo mi je važno da to ne bude formalna, već stvarna praksa. U ova tri meseca učestvovao sam na različitim projektima, radio s različitim klijentima i stekao uvid u način na koji se komunicira s klijentima. Interesuje me digitalni marketing, odnosno, pitanje kako da se kompanija ili brend predstavi onlajn. Na tome stalno radimo s klijentima s jedne strane, i sa dizajnerima sa druge, a i jedni i drugi uvažavaju naše primedbe i mišljenje. Zato sam se na studijama usmerio na Industrijski marketing i inženjerstvo medija, jer se tu u potpunosti pronalazim.

Aleksandar Koprivica na četvrtoj je godini studija IT programiranja na FTN-u i na priliku da radi u Houmpejdžu čekao je šest meseci.

- Poslao sam CV u martu, ali sam posle šest meseci dobio priliku da dođem na razgovor, što znači da CV nije završio u fijoci, već je to što sam poslao neko i pročitao. - kaže Aleksandar Koprivica. - Tu sam skoro mesec dana, nemam mnogo iskustva, ali mi se svidelo to što sam od prvog dana bačen u vatru da radim s klijentima, prepuštena mi je odgovornost a to mnogo znači, jer donosi iskustvo pre zaposlenja, što je retkost. Ivana je zvanično moj mentor, ali nas ima šest-sedam u kancelariji i sa svima radim deo posla i svako mi je mentor za određeni deo. Studiram programiranje, ali sam naučio da mi je važnije da se bavim komunikacijom između dva čoveka nego komunikacijom između čoveka i računara. Imam priliku da naučnim različite stvari od različitih ljudi i iz različitih uglova i to je dragoceno iskustvo.  

I. Vujanov

Foto: R. Hadžić