NOVOSADSKI GENIJALAC ZA „DNEVNIK“ Evo šta je rekao, da li je NA PRAGU leka PROTIV RAKA

Danas je dobitnik prestižne nagrade Matice srpske „Mihajlo Pupin” za master rad koji je u međuvremenu pretočio u doktorsku disertaciju, a koju se nada da će ove godine uspeti da odbrani. Radi se o strategiji uzimanja struktura iz prirode zarad pravljenja jedinjenja koja eventualno mogu biti lek za hormon zavisne tumore. To znači da bi prirodne strukture, koje ćelije tumora koriste za rast i umnožavanje, mogle biti korigovane tako da, kada uđu u ćelije tumora izazovu odumiranje umesto rasta.

Kako za „Dnevnik” kaže mladi naučnik, u osnovnoj i srednjoj školi imao je izuzetne nastavnike i pedagoge, a kada je ušao u proces takmičenja iz hemije, upoznao je prof. Dušana Sladića, predsednika republičke komisije za takmičenje iz hemije za učenike srednjih škola na kojima je i sam učestvovao i prof. Nika Radulovića koji je sad dekan Prirodno – matematičkog fakulteta u Nišu. Njih dvojica su ljudi koji predvode tim Srbije na međunarodnoj hemijskoj olimpijadi, i u toku priprema za takmičenje, kada je Vidak išao 2012. godine, bili su mu podrška i smernica da se opredeli baš za organsku hemiju. Tako upisuje PMF u Novom Sadu.

– Kada sam odbranio diplomski rad, prišao sam mentorki prof. Mariji Sakač, koja je šef Katedre za organsku hemiju na našem departmanu, kako bi osmislili ideju za moj master rad, koju sam kasnije proširio i na doktorsku disertaciju, a tema se ticala modifikacije strukture prirodnih steroidnih hormona, kako bismo dobili agense koji deluju na hormon zavisne kancere – rekao je Raičević. – Jedan deo mog istraživanja odnosi se na to da sagledamo kakve sve strukture postoje u prirodi, a u mom naučnom radu konkretno, u pitanju su ženski polni hormoni, i zapravo su oni inspiracija za proizvodnju jedinjenja sa biološki korisnim dejstvom. Međutim, u prirodi postoji jako veliki broj neistraženih struktura, tako da je drugi smer mojih istraživanja pronalaženje novih prirodnih proizvoda. Priroda je jedna velika laboratorija i moguće je da ima bolja rešenja nego što čovek može da ima kada osmišljava molekule „od nule”. Često, u istoriji medicine i hemije, bio je slučaj da se upravo u prirodi nađe jedinjenje sa pozitivnim dejstvom, koje se sa malim ili pak nikakvim modifikacijama može razviti u lek. Oko 30 odsto klinički odobrenih lekova poteklo je iz prirode.

Ono što je bitno istaći, kaže, jeste činjenica da razvoj lekova podrazumeva nove generacije koje su efikasnije i bezbednije za korišćenje, uz minimalne nuspojave.

– Zato je naša strategija bila uzeti jedinjenje iz prirode koje je prvobitno bilo podsticaj za ćelije kancera, da bi nakon modifikacije ta ista jedinjenja postala alat za odumiranje – priča naš sagovornik. – Taj efekat je poput svetog grala medicinske hemije, razvijati lek koji će imati dejstvo samo na tumorske ćelije, ali ne i na zdrave. Kada u našim laboratorijama napravimo takva jedinjenja, prosleđujemo ih dalje kolegama na Institut za onkologiju Vojvodine i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, koji na kultivisanim ćelijama u staklu ispitaju da li postoji efekat koje želimo ili ne. U našem slučaju, u istraživanjima za doktorsku disertaciju, dobili smo nekoliko jedinjenja koja imaju takvo dejstvo, odnosno pri vrlo niskom koncentracijama sprečavaju rast i razvoj, izazivajući odumiranje kancerogenih ćelija, dok sa druge strane nemaju nikakve negativne posledice po zdrave ćelije. Naše istraživanje je konkretno sprovedeno na ćelijama tumora dojke.

Za različite oblike raka, potrebni su različiti tretmani, a kada je rak dojke u pitanju, Raičić kaže da on ima relativno veliku incidencu. Sa druge strane, rak prostate kod muškaraca se može smatrati pandamom tumoru dojke, i ono što je moguće jeste primeniti identičnu strategiju.

– Jedan deo oblika kancera prostate zavisi od androgenih hormona, te treba modifikovati muške polne hormone na sličan način i videti da li je naša ideja koja je koncipirana i demonstrirana na tumorima dojke zapravo primenljiva na tumore prostate – objašnjava mladi istraživač. –  Imamo neke preliminarne rezultate, te iako nismo završili sa tim delom istraživanja, može se reći da je ovu našu strategiju moguće primeniti i na druge hormon zavisne tumore kojih ima još.

Njegovo istraživanje traje od 2016. godine, a master rad, osim što je odlikovan prestižnom nagradom „Mihajlo Pupin“, publikovan je u međunarodnom časopisu „Primenjena organometalna hemija” i javno je dostupan.

Vidak Raičević je inače prethodnih godina bio član komisije za takmičenja iz hemije za učenike osnovnih i srednjih škola, a učestvovao je u pripremi timova učenika koji se takmiče na međunardonoj hemijskoj olimpijadi, te sa ponosom ističe činjenicu da naši učenici, naspram veličine naše države, ostvaruju zavidne rezultate i često budu mnogo bolje plasirani od učenika iz država sa mnogo razvijenijim obrazovnim sistemima. Predavao je hemiju odeljenju učenika sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju, što je bilo tvrdi, pravo zadovoljstvo. Naročito je pohvalno što su im maturski radovi bili uporedivi sa diplomskim.

 I. Bakmaz

Foto: V. Fifa

OKVIR:

Za ostanak mladih talenata

Po rečima Vidaka Raičevića, on je ostao u Srbiji kako bi svoja znanja prenosio budućim generacijama i radio na stvaranju naših budućih stručnjaka. Zato ističe da osim podrške na takmičenjima treba  razmišljati i o njihovoj perspektivi, te naći način kako ih zadržati ovde, a ne pokloniti ih inostranim sistemima. On je mišljenja da bi bilo korisno kada bi se neka farmaceutska firma zainteresovala da osnuje razvojni institut koji bi zaposlio određeni broj hemičara. U takvom jednom institutu nastao je svima dobro poznati „Hemomicin”, te on ne vidi razlog zašto to ne bismo mogli i u Srbiji. Zato Vidak poručuje da „treba dati šansu talentovanim studentima koji žele da ostanu na fakultetu, jer su oni ti koji će moći svoja znanja sutra da prenose budućim pokolenjima, inspirišu ih i pokažu im da je moguće baviti se naukom Srbijom”.