Novi preračun penzije ili „radno sposobni“ penzioneri

Protekle nedelje mediji su preneli da penziju i platu primaju Tomislav Nikolić, Ivan Mrkić, Milutin Mrkonjić, Slavica Đukić Dejanović, Momo Čolaković, Vojislav Šešelj..., a ima i onih koji se nisu našli na tom spisku, ali jesu penzioneri.

Gotovo svi od nabrojanih političara, ako se izuzme Šešelj, ostvarili su pravo na starosnu penziju na osnovu radnog staža i godina života. Visina penzije utvrđena im je upravo izračunavanje kooeficijenta na osnovu uplaćivanih godina penzijskog staža i doprinosa koji su uplaćivali u kasu Fonda PIO. Po Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju, svi penzioneri, bez obzira na to da li je reč o političarima ili običnim ljudima, imaju pravo da posle penzionisanja na osnovu starosnih uslova nastave da rade. Drugim rečima, starosni penzioneri mogu, ako za to imaju prilike i mogućnosti, da primaju i penziju i platu. Čak im je prepušteno da li će nakon dodatnog rada i posle penzionisanja tražiti novi preračun penzije na osnovu dodatno uplaćenih penzijskih doprinosa.

Za razliku od starosnih penzionera kojima je bez ikakvih uslova dozvoljen rad i posle penzionisanja, porodični penzioneri imaju zakonska ograničenja. Naime, oni mogu da pored porodične penzije dodatno rade, ali zarada na tim poslovima ne može prelaziti trećinu prosečne plate. U slučaju da im iznos prelazi dozvoljen limit, porodični penzioneri mogu biti u nezgodnoj situaciji. Do pre nekoliko godina ni taj dozvoljeni limit mimo porodične penzije nije bio dozvoljen pa su porodični penzioneri sa malim primanjima bili u velikoj nevolji jer, niti su od penzije mogli da žive niti su smeli dodatno legalno da zarađuju. Tako su se mnogi našli u sivoj zoni.

Jedini koji prema aktuelnom Zakonu o PIO ne smeju nakon penzionisanja da rade jesu invalidski penzioneri. Podrazumeva se da su oni, kada su već dobili rešenje o invalidskoj penziji, nesposobni za rad. To pak znači da korisnici invlidske penzije, bez obzira na godine života, ni pod kojim uslovima ne smeju ponovo zasnovati radni odnos, a ukoliko budu zatečeni da rade na crno, sledi im oduzimanje invalidske penzije.

Jedino kod porodične penzije, pod uslovom da su ispunjeni svi kriterijumu iz Zakona o PIO, udovica ili udovac koji su u penziji, mogu birati povoljniju varijantu penzije. To znači da, ukoliko udovica ili udovac imaju svoje penzije na koje su lično ostvarili pravo, a nakon smrti bračnog druga preračun njegove penzije pokaže da bi im primanja bila veća, imaju pravo da se odreknu svoje i pređu na porodičnu penziju.

Ukoliko preračun pokaže da bi im porodična penzija bila manja od one koju već primaju, zadržavaju povoljniju varijantu, odnosno svoju penziju.

Zakon o PIO propisuje da osiguranik stiče pravo na invalidsku penziju ako organ veštačenja utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti koji je prouzrokovan povrednom na radu, profesionalnom bolešću ili ako je invalidnost nastala povredom van rada ili bolešću, pod uslovom da je prestanak radne sposobnosti nastupio pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i da osiguranik ima navršenih pet godina staža osiguranja.

Lekarska komisija Fonda PIO ceni radnu sposobnost osiguranika na osnovu lekarskog pregleda i relevantne medicinske dokumentacije. Zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju, s pratećom dokumentacijom, podnosi se nadležnoj filijali Fonda PIO. Kada jednom osiguranik dobije rešenje o invalidskoj penziji, on postaje invalidski penzioner, ali to ne znači da se njegovo zdravstveno stanje ne kontroliše, kao ni da se ne proverava da li radi neke poslove koje ne bi smeo. Ukoliko se utvrdi da invalidski penzioner radi, a dobio je rešenje da je radno nesposoban, sledi mu kazna.

Ne postoji čak ni zakonski osnov da korisnik invalidske penzije, kada navrši određene godine života, odnosno 65, koliko sada zakon propisuje, ostvari pravo na starosnu penziju. Drugim rečima, iz invalidske penzije se ne može u starosnu pa se, samim tim, ne može birati ni povoljnija varijanta za penzionera. Onaj ko je jednom postao invalidski penzioner, ostaje to do kraja života.

Ljubinka Malešević