NISU TOKSIČNE I BEZBEDNE su za okolinu i ljude Da li bi GLJIVE mogle da spasu domove od POŽARA
Podzemni deo gljive, takozvana micelija, sa svojom složenom mrežom razgranatih, cevastih vlakana zvanih hife, izaziva interesovanje istraživača koji prepoznaju njen potencijal da se prilagodi za strukturnu upotrebu u izgrađenom okruženju.
Tako je nedavno tim sa Univerziteta RMIT u Melburnu hemijski manipulisao sastavom micelija kako bi stvorio novi održivi, skalabilan i bezbedan materijal otporan na vatru, koji bi se mogao koristiti kao efikasna izolacija zgrada, ali i više od toga.
Nadovezujući se na svoje prethodno istraživanje o vatrootpornoj prirodi micelije, koje je objavljeno u Polymer Degradation and Stability i Nature’s Scientific Reports, istraživači su sada proizveli materijal koji se može u slojevima postaviti preko zapaljivih supstrata i tako zaštititi objekat.
Gljive se obično nalaze u kompozitnom obliku, ali smo pronašli način da uzgajamo čiste listove micelije koji se mogu oblikovati u slojeve i konstruisati za različite namene – od ravnih panela za građevinsku industriju, do materijala nalik koži za modnu industriju, rekla je za New Atlas Tien Huynh, ekspert za biotehnologiju i mikologiju i vanredni profesor na RMIT.
Naime, princip funkcioniše tako da kada je materijal izložen vatri ili intenzivnoj toploti, kontaktni sloj micelije se ugljeniše. Na ovaj način termički se štite pozadinski slojevi.
Materijal nije toksičan i bezbedan je za životnu sredinu i ljude, održiv je i potencijalno sposoban da se proizvede iz obnovljivog organskog otpada.
Za razliku od mnogih tradicionalnih panela, ne sadrži plastiku, tako da neće proizvesti toksična isparenja kada je u kontaktu sa plamenom.
Kako istraživači navode, usporivači požara koji sadrže bromid, jodid, fosfor i azot su efikasni, ali imaju štetne efekte na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
To su kancerogeni i neurotoksini koji su izuzetno opasni i za biljni i životinjski svet, dok derivatan micelijum proizvodi običnu vodu i ugljen-dioksid.
S obzirom na to da je stopa rasta biljaka manja od mogućnosti proizvodnje plastike, to može biti otežavajuća okolnost, ali istraživači veruju da ovom materijalu ipak treba pružiti priliku.
Iz industrije pečuraka nedavno su nas kontaktirali u vezi s njihovim otpadnim proizvodima koji sadrže gljivice. Saradnja sa njima bi eliminisala potrebu za novim farmama, što bi dodatno doprinelo održivosti, navode istraživači.
Tim je nastavio svoj rad i trenutno istražuju bioinženjering gljivičnih prostirki koje bi mogle smanjiti intenzitet plamena i dodatno povećati stepen zaštite od požara u zgradama.
gradnja.rs
