Nerazrešene afere (2): Nema krivca za trgovinu listama čekanja na zračenje

Ovaj slučaj koji je u javnosti bio prozvan “aferom listama smrti” izneo je podatak da su se na Institutu u takozvanom dopunskom radu zračili pacijenti iz Republike Srpske i za to davali po 3.000 do 4.000 hiljade evra, dok su naši osiguranici ostajali bez terapije ili su pak i oni plaćali, ne bi li dobili lečenje.

U septembru 2009. na okruglom stolu o unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite prvi put su se u javnosti čula pitanja o kršenju zakona uprave Instituta za onkologiju Vojvodine, što je za posledicu imalo “uskraćena prava za oko 250 osiguranika koji boluju od malignih bolesti”, kao i o eventualnim obeštećenjima porodicama pacijenata koji su preminuli usled uskraćene ili neblagovremene lekarske pomoći.

Na okruglom stolu učestvovao je i tadašnji ministar zdravlja profesor dr Tomica Milosavljević koji je rekao da je problem na Institutu za onkologiju Vojvodine vrlo konkretan i za njega postoji rešenje, a to je inspekcijski nadzor i procedura utvrđivanja istinitosti. U martu 2010. tadašnja načelnica Odeljenja za visokovoltažnu radioterapiju u Institutu docent dr Bojana Bokorov prijavljuje zdravstvenoj inspekciji Ministarstva zdravlja nepravilnosti u Klinici za radioterapiju. U predstavci kaže kako se već obraćala upravi ustanove u kojoj radi, kao i drugim nadležnim institucijama, povodom toga što se na Institutu leče strani državljani na uštrb naših osiguranika.

Na zahtev Odbora za zdravlje Narodne skupštine dr Bokorov u julu iste godine dostavlja izveštaj o stanju na Institutu, gde kaže da u Vojvodini godišnje od raka oboli 9.500 ljudi, a umre njih 6.100, te da 3.500 građana Vojvodine ne stigne na radioterapiju zbog malih kapaciteta, trgovine listom čekanja i ne dobiju šansu za lečenje malignog oboljenja. Ukazala je i na propuste u stručnom delu, na neprihvatljivo dugo čekanje na početak radioterapije, osim za strane osiguranike, gde se u najvećem broju slučajeva počinje obrada i terapija u istom danu, što je ocenila da je “diskriminacija sa letalnim posledicama za stotine naših građana obolelih od raka”. Iznela je i podatak o vođenju evidencija pacijenata.

Knjiga – KE (2009. preko 400 inoosiguranika), postoji, sa puno relevantnih podataka, to su imena bolesnih ljudi iz inostranstva koji su platili 3.000 do 4.000 evra, a pored cene zračenja tu su uračunati bolnički dani, razne kontrole, CT dijagnostika, laboratorijske analize, utrošak lekova i medicinskog materijala. Ozbiljan tretman izlečivog bolesnika zahteva dosta vremena da se na njemu radi, a kada stigne grupa od 17, 18 bolesnika u popodnevnim satima, obrada bolesnika svede se na samo dva polja spreda i pozadi, takozvana „palačinka“. Međutim, naplaćena je stranom osiguranju, odnosno pacijentima, konformalna, 3D, poštedna precizna terapija, a rađena je 2D! U knjigu KE ubačeni su i osiguranici RŽO, koji su mesto platili oko 1.500 evra u proseku, a RZZO ostalo, objavila je tada dr Bojana Bokorov.

Istakla je da postoji izveštaj eksperata IAEA potpuno demantuje izveštaj Komisije za vandredni stručni nadzor koju je maju te godine oformilo Ministarstvo zdravlja, a čija su dva od tri člana uhapšena zbog korupcije.

Zloupotrebe i preskakanje liste čekanja se nastavlja, inopacijenti, uvek bar četvoro do petoro u jednoj grupi iz Republike Srpske i Crne Gore, leče se zračenjem, uprkos činjenici da 3.500 domaćih obolelih od malignih bolesti ne mogu da stignu na red za lečenje, napisala je tada dr Bokorov i priložila kopije istorija bolesti inostranih pacijenata iz 2010.

Dr Bokorov nastavlja da traži pomoć od svih nadležnih. Šest puta se obraćala ministru zdravlja dr Tomici Milosavljeviću, šest puta direktoru Instituta dr Dušanu Jovanoviću, dva puta pokrajinskom sekretaru za zdravstvo dr Atili Čengeriju, ministrima zdravlja Zoranu Stankoviću i Slavici Đukić Dejanović, predsedniku Srbije Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću i drugima, a nastavila je da trpi progon, ugrozila zdravlje, izgubila karijeru.

Agencija za borbu protiv korupcije donela je 13. maja 2013. rešenje u kojem se kaže da uvidom u dokumenta “proizilazi da je u tom periodu lečeno oko 400 pacijenata, od kojih je oko 300 iz Republike Srpske koji su usluge plaćali od 3.000 do 4.000 evra, dok su 80 pacijenata pacijenti RZZO, koj su uslugu takođe plaćali, kako bi se lečili preko reda”, te da je u Institutu od marta 2009. obavljan dopunski rad bez saglasnosti Ministarstva.

Dr Bojana Bokorov godinama je bila izložena progonu i mobingu, a nakon osam godina i petoro promenjenih sudija dobila je radni spor. Međutim, sudski postupak za utvrđivanje istinitosti njenih navoda o trgovini listama čekanja za zračenje tužilaštvo nikada nije pokrenulo.

Izgubila je zvanje docenta i izbačena je sa Medicinskog fakulteta, iako joj je Agencija za borbu protiv korupcije dodelila status uzbunjivača.

Prema Pravilniku o načinu, postupku i uslovima za obavljanje dopunskog rada iz 2008, “zdravstvne usluge vezane za pregled i lečenje malignih bolesti ni na koji način ne mogu biti pružane u okviru dopunskog rada ni domaćim ni stranim pacijentima”.

Osiguranici RZZO dodatno su plaćali usluge Institutu, koje su im bile obezbeđene u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja, kako bi bili lečeni u optimalnom roku... Utvrđeno je da su formirne liste čekanja za uslugu radiotrapije... čime se obesmišljavala svaka doneta odluka o vrsti i obimu radioterapije --- i da su postojale nezakonitosti u organizovanju  i obavljanju dopunskog rada u okviru koje su pružane usluge radiotrapije stranim državljanjima, za novac, a na štetu osiguranika RŽO - ocenila je Agencija za borbu protiv korupcije, koja je naložila razrešenje direktora jer je, između ostalog, “omogućio organizovanje dopunskog rada na Institutu u okviru kojeg su pružane usluge radioterapije, a u cilju sticanja koristi, što je negativno uticalo na izvršavanje obaveza prema osiguranicima RZZO”.

Institut je u julu dobio novog direktora, a nakon toga su imenovana još dva direktora, ali afera sa trgovinama listama čekanje za zračenje nije završena, pa ni do danas nije dobila epilog.

LJ. Petrović

Sutra: Prelomna tačka u borbi protiv sistemske korupcije