Natalijina ramonda - simbol pobede u Prvom svetskom ratu
BEOGRAD: Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se širom sveta, a kao glavni motiv za amblem tog praznika u Srbiji koristi se cvet Natalijina ramonda, koji ima višestruku simboliku i govori o našem narodu i iskušenjima kroz koja je prošao tokom i posle tog rata.
U pitanju je ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana na kojoj je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta.
Cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je kao "cvet feniks", jer čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može da oživi.
Upravo zato je Natalijina ramonda i izabrana za simbol obeležavanja tog važnog datuma - da ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
Osim cveta Natalijina ramonda, u amblemu, koji se nosi na reveru, nalaze se i dve zelene trake, koje asociraju na lentu slavne albanske spomenice.
Albanska spomenica je svima nama poznata kao jedna medalja, ali njen izgled nije baš bio u narodu toliko poznat i te dve boje, crna i zelena, dobile su svoje mesto i na znački koja se nosi povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, kaže za Tanjug ambasador Srbije u Etiopiji Aleksandar Ristić, koji je svojevremeno učestvovao u osmišljavanju amblema za Dan primirja.
Taj amblem je osmislio tim koji je predvodio novi ambasador Srbije u SAD, bivši direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.
Ristić je podsetio da je Dan primirja u Srbiji uvršten u državne praznike 2011. godine, izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima, a zvanično se obeležava od 2012. godine.
Prvi svetski rat je veoma važan period za istoriju Srbije i smatrali smo da bi bilo prikladno da se Dan primirja obeleži na vidljiviji i upečatljiviji način tako što bi građani, državni funkcioneri, predstavnici medija... nosili nešto što ukazuje na taj praznik, rekao je Ristić.
Primirje u Prvom svetskom ratu potpisano je 11. novembra 1918. godine između sila Antante i Nemačke, čime je taj rat okončan.
U tom ratu Srbi su podneli veliku žrtvu, jer je poginulo oko 1,3 miliona građana, što je u tom trenutku predstavljalo gotovo trecinu ukupnog srpskog stanovništva.
Osim u Srbiji, Danu primirja u Prvom svetskom ratu posebna pažnja poklanja se u Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta.
I druge države se na taj ili neki drugi dan, sećaju palih boraca i nastradalih civila na sličan način.
Tako se u Velikoj Britaniji u periodu pred Dan sećanja, kako se takođe naziva Dan primirja, gotovo celokupno stanovništvo, a posebno državni zvaničnici, službenici, medijski radnici i druge kategorije građanstva na reverima nose stilizovani cvet bulke.
Crveno-crni cvet divljeg maka koji je, prema poeziji i predanju, prvi posle rata nikao na poljima Flandrije na kojima su stradali milioni vojnika, deli se i stranim učesnicima komemoracija na vojnim grobljima.
U Rusiji se na sličan način obeležava Dan pobede u Drugom svetskom ratu kada volonteri, po pravilu mladi, dele na ulicama gradova narandžasto-crne trake, georgijevsku lentu (u bojama sa Ordena Svetog Đorđa).
