NAŠU ŠUMU BRANIĆEMO I I ŽIVOTOM AKO TREBA Drama u selu Vilovi kod Nove Varoši ponovo se zahuktava

Ovaj spor traje decenijama, a ovih dana ponovo je aktuelizovan jer je JP „Srbijašume” rešilo da kao upravljač uđe u posed kako bi obavili beleženje. Meštani sa druge strane poručuju da neće dozvoliti ulazak, jer tvrde da je to njihov privatan posed i da će svim sredstvima braniti svoju imovinu.

Prema rečima Radosava Lekovića spornu šumu koristili su još njihovi pradedovi, ali da je osamdesetih godina prošlog veka bez njihovog znanja, šuma oduzeta i upisana u vlasništvo države.

- Do tada nama niko nije sporio vlasništvo, sekli smo drva, granje i građu za sve što nam je bilo potrebno. A onda je 1985. godine neko bez našeg znanja i odobrenja odlučio da nam se šuma oduzme. U pitanju je nešto više od 164 hektara, mi smo se još 50 - ih godina izdelili i tada je urađeno avionsko snimanje i tačno se zna šta je čije, mi te papire sa tom skicom imamo”, tvrdi Radosav za RINU.

Meštani su pokucali na mnoga vrata i pitali za pomoć, ali uzalud.

On ističe da su njihovi preci spornu šumu kupili od age u vreme kada su se Turci povlačili iz ovih krajeva.

- Svi mi znamo da su za tu kupovinu od age postojale tapije, ali su one nažalost izgorele u požaru, a mi smo prost svet i ne znamo gde i kome da se obratimo za te prepise. Mi to sami da rešimo ne možemo, šumska uprava nam poručuje da ih tužimo, a mi opet njima poručujemo da tuže oni nas ako smatraju da su u pravu, mi znamo da je to naše”, kaže Radosav i dodaje da su zbog ovog problema bili prinuđeni da se obrate i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

- Odgovor je stigao iz njegovog kabineta, da učešće u svemu preuzme opština Nova Varoš. Pošto tu pomaka nije bilo, pisali smo mejlove svim institucijama, počev od Srbija šuma, do ministarstva poljoprivrede i ministarstva za brigu o selu, pa čak i nadležnoj policijskoj upravi. Oni su nam rekli da se ne mešaju u rad drugih resora i ministarstava, a iz Srbija šuma kažu da je to državna šuma. Kako i od kad niko ništa ne kaže. Hoćemo da znamo ili je njino ili je naše, ali da neko pošten i nepristrasan svu dokumentaciju istraži i da nam kaže po kom osnovu je ta šuma nama oduzeta”, poručuje Milan Leković.

Meštani postavljaju pitanje kako je moguće da neko sedne za sto u kancelariji i odluči o tuđoj imovini, a da za to niko od njih ne bude obavešten.

- Cela šuma je okružena privatnim posedima i ne razumemo kako oni misle da ovde uđu, jedino da se spuste iz aviona”.

Milorad Leković tvrdi da su u vreme formiranja Zlatarskog jezera imali identičnu situaciju sa parcelama koje su danas pod veštačkim jezerom, ali da tada vlasništvo nije dovođeno u pitanje i da su im tada Drinsko - limske elektrane sve isplatile.

- Do osamdesetih godina mi smo nesmetano dobijali doznake da možemo da sečemo građu ili šta god da nam je potrebno u toj šumi, jer je sve bilo uvedeno u katastar, tačno isparcelisano - naglašava Milorad.

Umesto imena vlasnika u skicvama upisani samo brojevi katastarskih parcela.

Međutim, ono što on vidi kao mogući problem jeste to što tadašnji službenik iz nekog razloga u skice nije uveo imena vlasnika, već samo brojeve katastarskih parcela.

- To se navodi u dokumentu o prevođenju državi kao jedna od stavki i to da je ’zbog aljkavosti službenika vlasništvo nepoznato’. Da nas je tada neko pozvao, bilo koga od nas, to bi bilo rešeno. Naši preci su bili neuki i pre svega verovali su da je zakon iznad svega i da se tako nešto ne može dogoditi, ali je neko njihovu naivnost očigledno zloupotrebio”, veli Milorad.

Tomislav Leković takođe kaže da su postojale tapije još od turskog „vakta”, koje su u izgorele u požaru, kao i da postoje i prepisi koji to dokazuju.

- Neko nam je kazao da prepisi postoje u Skoplju, ali ko od nas zna kako i gde da traži, potreban je i prevodilac, gde mi njega da nađemo, a siguran sam kada bi ušli u dosijee šumske uprave iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, da bi pronašli dokaze, da je na osnovu vlasništva ista ta uprava nama izdavala doznake i to svakom pojedinačnom domaćinstvu. A onda bez našeg znanja to oduzmu i samo nam pošalju odluku”, tvrdi Tomislav.

On kaže da je šumska uprava devedesetih godina pokušala da uđe u šumu, ali kako tvrdi tada su bili dočekani kamenicama.

(RINA)