Najveća koncentracija polena ambrozije u Bačkoj
Ovih dana širom Vojvodine na snazi je crveni alarm visoke koncentracije polena ambrozije. A ambrozija spada u opasne alergene koji izazivaju tegobe kod oko 10 procenata ljudske populacije.
Od tegoba letnjih polenskih alergija pate u najvećoj meri deca i radno sposobno stanovništvo, mada je i sve više starijih osoba kojima vreme visokih koncentracija polena ambrozije stvara zdravstvene probleme.
Labaratorija za palinologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu bavi se proučavanjem polena još od 1989. godine i poseduje najveću zbirku recentnog polena u Srbiji. Trenutno sprovodi praćenje aeropolena u Novom Sadu i šest gradova u Vojvodini: Sombor, Vrbas, Sremska Mitrovica, Zrenjanin, Kikinda i Kanjiža.
Kako za “Dnevnik” objašnjava Predrag Radišić, šef Labaratorije za palinologiju PMF-a, koji je i naučni saradnik ovog novosadskog fakulteta i zaposlen u Institutu “Biosens”, koncentracija polena ambrozije je trenutno na vrlo visokom nivou, što je i očekivano s obzirom da je kraj avgusta vreme kada su njene koncentracije i najveće.
- Očekujemo da do 30. avgusta u celoj Vojvodini budu maksimalne koncentracije polena ambrozije, jer je sada period kada su stabilne vremenske prilike i kada su visoke temperature. U jutarnjim časovima te koncentracije znaju biti veoma visoke, kako u Novom Sadu tako i u drugim delovima Vojvodine. Naša Labaratorija prati pored Novog Sada šest gradova u Vojvodini i svi oni trenutno imaju visoke koncentracije polena ambrozije, a te kritične vrednosti su obeležene na alergijskom semaforu, koji se nalazi na našem sajtu, crvenom bojom – objašnjava Radišić.
Naš sagovornik napominje da količina polena ambrozije varira. Po njegovim rečima neke vrednosti koje su prosečne za Vojvodinu su otprilike na području oko Sombora i Vrbasa, dok su nešto niže u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, a najniže u Banatu, odnosno Zrenjaninu, Kikindi i Kanjiži.
- Bez obzira na takvu formulaciju u svakom slučaju je reč o visokim koncentacijama polena ambrozije i sve osetljive osobe imaju alergijsku reakciju. Možda će velike koncentracije polena ambrozije biti i prvih nekoliko dana septembra. Naime, pojedinih godina maksimalne vrednosti smo registrovali i prvih dana septembra. Posle toga obično nastupi kišni period kada se prekida i smanjuje količina polena u vazduhu. Veće zahlađenje koje duže traje i veće količine padavina dovode do značajnijeg smanjenja koncentracije polena ambrozije. No, ukoliko ni početkom septembra ne dođe do zahlađenja i kiša, onda se nivo visokih i povišenih koncentracija polena ambrozije zadrži i do 15.septembra – kaže Radišić.
Na pitanje da li je manja koncentracija polena ambrozije u Banatu u odnosu na Bačku, posledica stalnih vetrova koji duvaju banatskom ravnicom, naš sagovornik odgovara da to jeste jedan od bitnih faktora, ali nije jedini.
Kako je upravo na alergijskom semaforu crvena boja koja označava visoku koncentraciju polena ambrozije, a vreme je kada se građani vraćaju sa godišnjih odmora, preporuka je svima koji već imaju simptome alergije i koji ih prepoznaju da što pre odu kod lekara i budu pod njegovom kontrolom koja podrazumeva redovnu terapciju. Neophodno je da se prilagode trenutnim visokim koncentracijama ukoliko dolaze iz regiona u kojima je ona bila niža.
- Postoji oblak polena ambrozije koji zasićuje atmosferu i vetrovi mogu izazvati pomeranje ili nanošenje veće konentracije u nekim regionima. Međutim, sama koncentracija polena ambrozije zavisi i od veličine populacije same biljka ambrozije na nekim lokalitetima. Dakle, zavisi pre svega koliko je velik izvor ambrozije. Smatra se da se ipak najveća količina same ambrozije nalazi u Bačkoj, jer su u njoj uslovi povoljniji za razvoj ove korovske biljke. Svakako da vetrovi mogu izazvati pojavu razlika u koncentraciji polena, ali to nije nešto što se sa sigurnošću može tvrditi jer se i oni menjaju, kao što su i same koncentracije polena promenljive u različitim vremenskim periodima – ističe Radišić.
Građani često ističu da redovno šišanje trave smanjuje koncentraciju polena ambrozije ali to, tvrdi Radišić, nije tako. Podseća da je ambrozija korovska biljka koja raste uglavnom na problematičnim i nedostupnim mestima i onima koje ljudi manje koriste.
- Ambrozija kao korovska biljka često raste na i oko pruga, u šumarcima, na nasipima, smetlištima, zapuštenim građevinama, šumskim putevima i samim putevima, obodima njiva sa kojih tek treba da se skine neka letina. Mogu da se pojavljuju na njivama na kojima nisu primenjene agrotehničke mere. Sve to ukazuje da je svu ambroziju teško ukloniti. Svakako da redovno održavanje zelenih površina, kako u gradu tako i u okolini, bilo da su one u nadležnosti komunalnih preduzeća ili železnice, puteva, privatnog vlasništva, poljoprivrednih gazdinstava, može dovesti do smanjenja koncentracije polena ambrozije. Svi bi morali da primene sve mere da se maksimalno uredno održavaju zelene površine , jer to jeste način da se smanji koncentracija polena ambrozije – zaključuje Radišić.
LJ. Malešević
