NAJČEŠĆE OBOLJEVAJU PUŠAČI Hronična opstruktivna bolest pluća- među prvih pet bolesti po smrtnosti u svetu, situaciju dodatno komplikuju e-cigarete
Često preko medija čujemo za hroničnu opstruktivnu bolest pluća, i za skraćenicu HOBP, ipak veoma mali broj ljudi se tada zapita u kakvom su mu stanju pluća. Koliko je ova bolest ozbiljna govori činjenica da je HOBP među prvih pet bolesti po smrtnosti u svetu, a pacijenti je i dalje ne doživljavaju ozbiljno. O čemu se u ovoj bolesti radi govori samo ime, ali da malo pojasnimo pojmove. „Hronična“ označava da se bolest ne povlači, „opstruktivna“ da je protok vazduha delimično blokiran, dok bolest označava oboljenje, a pluća lokaciju oboljenja. HOBP se karakteriše smanjenjem protoka vazduha jer su disajni putevi iz nekog razloga zadebljali, te se protok vazduha kroz i do tkiva smanjuje.
Od HOBP najčešće oboljevaju pušači, a kako je Srbija po broju pušača u samom svetskom vrhu lako je doći do zaključka šta je glavni uzrok. Za posledice sa druge strane ne treba samo kriviti uzrok (pušenje), već nedostatak svesti o neophodnosti redovnih, preventivnih pregleda. Svi oni koji su zbog razloga posla ili nečeg drugog izloženi udisanju štetnih noksi, takođe spadaju u rizičnu grupu za oboljevanje od ove bolesti i treba redovno da se pregledaju.
Često u samom početku jedini simptom HOBP-a je kašalj, u kasnijim fazama se javlja gušenje koje se pogoršava i to je najčešće momenat kada se pacijent javi lekaru, a sama bolest otkriva. To je nažalost pokazatelj da je plućna funkcija značajnije oštećena. Svako ko je pušač desetak godina, praktično i bez navedenih simptoma bi trebalo da obavi pulmološki pregled i da odradi test plućne funkcije –spirometriju. Na osnovu tih nalaza lekar daje procenu stanja vaših disajnih organa i u slučaju HOBP-a ordinira neophodnu terapiju. Uz redovnu terapiju pacijenti produžavaju ne samo život, nego i komfor urednog života. Završni stadijumi ove bolesti su rezervisani za konstantnu kiseoničnu podršku, tj. aparat bez kojeg oboleli praktično ne mogu da dišu, te ga i u kućnim uslovima koriste konstantno 24 časa.
Miloš Vučević omogućio da veći broj ostvari svoje pravo na medicinske usluge i preglede
Ne postoje lekovi koji mogu da vrate pluća u pređašnje stanje i da ih „obnove“ kako to radi recimo jetra (česta zabluda), to su lekovi koji mogu da zaustave dalje pogoršanje bolesti, ili pak da je uspore tok bolesti ako pacijent nastavi unošenje štetnih noksi (najčešće cigareta). Sve ovo dodatno komplikuju nove e-cigarete koje sve češće konzumiraju mladi, i koje deluju na respiratorne organe u vidu štetne pare, ali o posledicama konzumacije tih cigareta više će se govoriti u budućnosti.
Grad Novi Sad sa Milošem Vučevićem na njegovom čelu, otvaranjem novih zdravstvenih ustanova i obnavljanjem starih, kao i ulaganjem u opremu omogućio je da veći broj građana ostvari svoje pravo na medicinske usluge i preglede. Zato ne treba čekati da se simptomi pojave, nego na vreme pregledati pluća, učestvovati u skrining projektima, i posetiti svog izabranog lekara.
Neka vam dah ponestaje samo na lepe momente
Kažu da se „život ne meri brojem udisaja, nego momentima koji oduzimaju dah“, a ja vam kažem da ne dozvolite da cigarete i neredovan pregled budu uzrok nedostatka daha. Dišite punim plućima, pregledajte ih redovno i neka vam dah ponestaje samo na neke lepe momente.
dr Aleksandar Kobilarov, specijalizant interne medicine