Na putevima više od pola miliona punoletnih automobila

“To je prilično složeno pitanje”, kaže za Tanjug šef Katedre za bezbednost saobraćaja i drumska vozila Saobraćajnog fakulteta Krsto Lipovac i navodi da, kada se govori o stanju tih vozila, da to najviše zavisi od tehničkih pregleda, međutim, priznaje - tehnički pregledi u Srbiji poslednjih godina jako loše funkcionišu.



“Zakonodavac je pravilnikom definisao prilično dobru lestvicu za tehničku ispravnost, ali, de fakto, neću pogrešiti ako kažem da stvarnog tehničkog pregleda u Srbiji danas nema," rekao je on.



Naime, većina tehničkih pregleda danas živi od provizije koju im daju osiguranja da bi prodavali njihove polise, što je izuzetno loše sa gledišta bezbednosti saobraćaja, budući da oni u stvari nisu zainteresovani za kvalitetno testiranje tehničke ispravnosti vozila, a posebno nisu zainteresovani za sveukupno testiranje”, naglašava Lipovac.



I ukoliko proveravaju, kaže profesor, to se veoma često svodi na test dva- tri osnovna uređaja, dok najveći deo drugih, skoro niko ne proverava, poput, navodi – ekologije i kakvo je stanje izduvnih gasova.



Ukoliko bi zaduženi za tehnički pregled doslednije radili svoj posao, ističe Lipovac, onda bi svakako postojale pretpostavke da su i ta starija vozila tehnički ispravna, jer, kako kaže, sa godinama starosti, mora se više ulagati u održavanje vozila.



Lipovac smatra da postoje brojni različiti načini kako to prevazići, a da je jedan od dobrih - povećati njihovu odgovornost za slučaj da se takvo vozilo otkrije u saobraćaju, ili učestvuje u saobraćajnoj nezgodi, gde se jedan od uticajnih faktora odnosio na tehničku ispravnost.



Sa druge strane, smatra da je moguće unaprediti rad tehničkih pregleda i drugačijom inspekcijom, nadzorom nad njima, ali i da je siguran da će najznačajniji efekti biti ukoliko tehnički pregledi i stručnjaci prepoznaju svoj interes i njihova udruženja naprave uslove i kriterijume i da se sami bore da tu ostanu samo najbolji, odnosno oni koji rade svoj posao kako treba.



Ukazuje da se trenutno na Saobraćajnom fakultetu realizuje studija za potrebe Agencije za bezbednost saobraćaja, upravo sa ciljem da se sagleda kako se u svetu to radi i da se nađe najbolji način za Srbiju, a i da rezultat tog istraživanja treba da bude i poseban priručnik za kontrolore tehničkih pregleda i njihovo sertifikovanje.



Navodeći da je prosečna starost vozila u Srbiji između 13 i 14 godina, podvlači da je to kada se govori o broju registrovanih vozila, a da je prosečna starost znatno manja, ukoliko se radi o vozilima na putu.



Objašnjava da se novija vozila znatno više voze i da je u zbir prosečne starosti ušlo i vozilo nekoga ko je tek kupio “nekakvu starudiju”, da bi “eventualno mogao otići do bolnice ako se baba razboli” i da je njegova prosečna godišnja kilometraža 200-300 kilometara, dok, je, kako kaže, prosečna kilometraža novog vozila 20.000- 30.000 kilometara.



“Zato je prosečna starost vozila u saobraćaju znatno manja od ove i to može biti 7-8 godina, u odnosu na tih 13-14. Što se stanja vozila tiče, do 2016. godine, broj saobraćajnih nesreća koje su izazvane usled tehničke neispravnosti vozila “vrteo” se oko jedan odsto, što je apsolutno netačno i potcenjen je uticaj vozila”, rekao je Lipovac.



U taj jedan odsto su, objašnjava, ušla samo ona vozila gde je evidentno da je tehnička neispravnost doprinela nastanku nezgode, pa je to kvalifikovano kao osnovni uzrok nastanka.



On vrlo brzo očekuje mnogo kvalitetnije podatke, koji će ukazivati na stvarni, “makar bolji, korektniji” procenat tehnički neispravnih vozila u saobraćaju, a posebno u nezgodama, jer je, napominje, od 1. januara 2016, saobraćajna policija uvela najsavremeniji protokol evidentiranja saobraćajnih nezgoda.



“Ali, dužan sam da kažem i da tehnički neispravna vozila jesu problem bezbednosti saobraćaja, ali sve ukazuje da u našim uslovima, nova i tehnički ispravna vozila mnogo češće učestvuju u najtežim saobraćajnim nezgodama, tako da, mislim da još uvek postoji mnogo veći prostor uticaja na ponašanje vozača novih, skupih vozila, nego na, da kažem, pritisak na one koji su jedva skupili i kupili ikakvo vozilo da imaju za prevoz”, zaključio je Lipovac.