Na Novosadskom onkološkom kongresu učestvuje 27 predavača iz 12 zemalja
Novosadski onkološki kongres održava se po 12. put. Počinje danas, i traje do subote, 22. oktobra.
Na njemu će predavanja održati 27 predavača iz 12 zemalja Evrope i regiona. Predsednik Organizacionog odbora profesor i načelnik Odseka za onkohematologiju Instituta za onkologiju Vojvodine profesor dr Lazar Popović kaže da će predavanja imati više tema, a tiču se inovacija u oblasti dijagnostike i lečenja raka dojke, pluća, urološki i gastrointestilanih, kao i drugih karcinoma.
„Najzanačajnije što će se čuti na kongresu su novi načini sistemskog lečenja, imunoterapija, kao i konjugati antitela, što je novi efikasni lek. Biće reči i o ciljanoj terapiji, o inovacionim radijacionim terapijama, kao i problemima pacijenata nakon lečenja raka, koji se tiču, na primer, fertiliteta i kardiovaskularnih bolesti„, navodi dr Popović i napominje da će među predavačima biti i četvoro lekara iz Instituta za onkologiju.
Upravo kada je reč o fertilitetu, odnosno mogućnosti dobijanja dece, Popović kaže kako je u ovoj oblasti došlo do velikih pomaka.
„Prvog dana kongresa predavanje na tu temu održaće dr Mateo Lambertini, koji postaje gostujući profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu„, napomenuo je dr Popović.
Kada je reč o mestu koje zauzima srpska onkologija u odnosu na Evropu dr Popović ocenjuje da je Institut za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici malo ispred srpskog proseka.
„Na žalost, Srbija je i dalje prva u Evropi po broju umrlih od raka u odnosu na broj dijagnostikovanih, a u sredini smo po broju slučajeva karcinoma. Ključne stvari neophodne da se popravi takvo stanje su skrining, edukacija i lekara i stanovništa, kao io uvođenje inovativnih terapija, što kod nas ide daleko sporije u odnosu na Evropu„, naglasio je dr Popović.
Lekari koji budu prisustvovali kongresu imaće priliku da nauče mnogo toga i čuju koja su najnovija dostignuća u oblasti onkologije, ali dr Popović smatra kako neće moći mnogo toga da primene. Kod nas se dugo čeka na uvođenje savremenih lekova, odnosno na njihovo uvođenje na pozitivnu listu lekova. Međutim, ukoliko se steknu znanja o novim dostignućima, onda će i lekari znati šta da traže kako bi i kod nas počelo da se primenjuje ono što je dalo rezultate u drugim zemljama.
„Kada je reč o dijagnostici i radijacionoj terapiji mi smo tu napredovali, ali je radijaciona terapija sve manje važna u lečenju raka, a potrebno nam je napredovanje u oblasti inovativne sistemske terapije. Dosta toga je pomereno nabolje u radijacionoj terapiji, ali sporije dobijamo inovativne lekove„, zaključio je dr Popović.
Tekst i foto: LJ. Petrović