Na listi čekanja za domove 509 starih

U državnim domovima za stare ima oko 9.000 ležajeva, dok u privatnom vlasništvu ima još oko 4.500. Popunjenost kapaciteta u državnim domovima za stare je 90 odsto, dok je popunjenost privatnih kapaciteta 71 odsto.

No, i pored toga država trenutno na svojoj evidenciji ima 509 korisnika koji čekaju da budu primljeni u neki od državnih domova. Bivši ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku Aleksandar Vulin ističe da je za Srbiju  neprihvatljivo da toliko starih čeka da bude primljeno u neki od državnih domova za stare i da se razmišlja o izjednačavanju privatnih i državnih domova za stare kako bi svi stari koji za to imaju potrebu dobili mesto.

- Ministarstvo za rad je obezbedilo novac i odgovajuće zakonske preduslove, pa i pre promene Zakona o socijalnoj zaštiti, a cilj je da se u potpunosti izjednače mogućnosti državnih i privatnih domova da  da učestvuju na tržištu i zajedno konkurišu za sve one korisnike koji žele da budu smešteni i za koje država plaća . Smatramo da nijedan naš sugrađanin ne sme da bude bez doma i smeštaja – objasnio je Vulin.

Nesporno je da 40 državnih domova za stare imaju veliki kapacitet, ali problem je u tome što oni nisu ravnomerno raspoređeni, pa tako postoje delovi Srbije u kojima oni ne postoje , a potrebe za njima su velike . U tim sredinama stari ljudi nemaju gde da budu smešteni, pa se upravo zbog toga i događa da ih njihovi najbliži smeštaju u ilegalne i neregistrovane domove za stare u kojima često stradaju ili imaju neodgovarajuću negu i pažnju.

Izjednačavajući privatne i države domove, po mišljenju Vulina, omogućilo bi se privatnom kapitalu da otvori dom, konkuriše za sredstva i legalno radi i na pravi način vodi računa o starijim građanima. Drugim rečima izjednačavanje bi se ostvarilo po istom principu po kojem su u nekim gradovima već izjednačeni državni i privatni vrtići, a to bi značilo da država za smeštaj starih dotira privatnim domovima za stare, ali i da ujedno kontroliše kako se prema njima ophode.

Ono što muči mnoge stare i nemoćne penzionere koji su sami i nemaju bližih srodnika koji bi se o njima starali, jeste činjenica da mnogi od njih jednostavno nemaju dovoljno novca za smeštaj bilo u državni bilo u privatni dom za stare. Naime, mesečna primanja dobrog dela penzionera su daleko ispod cene smeštaja i u državne domove za stare, a pogotovo u privatne koji su po pravilu skuplji. Prema statističkim podacima Fonda PIO za april ove godine do 10.000 mesečno prima 131.683 penzionera. Između 10.000 i 15.000 dinara prima njih 369.053, zatim između 15.000 i 20.000 dinara njih 250.441.

Čak 253.839 penzionera mesečno ima primanja između 20.000 i 25.000, a između 25.000 i 28.000 još njih 138.317 korisnika. Oni sa svojim mesečnim primanjima teško da mogu da plate smeštaj u bilo koji državni dom za stare, pa im je potrebna pomoć države koja bi na sebe preuzela da plati razliku između njihovih mesečnih primanja i cene smeštaja.

Vulin očekuje  da će 509 korisnika koji trenutno čekaju mesto u državnom domu do kraja godine naći smeštaj dodajući da je još važnije da u budućnosti ne postoje liste čekanja za stare. Država će, kako je naglasio, pod jednakim uslovima moći da upućuje stare i u privatne i u državne domove.

- To je velika promena i posle ovog socijalna zaštita može da kaže da je značajno napredovala i promenila odnos prema korisniku i njegovoj porodici. Zatim, na ovaj način bi stari dobili priliku da ostanu u svojoj sredini čak i ako u njoj nema državnog domova za stare –rekao je Vulin. -  Dakle, ako nema državnog doma za stare biće privatni. Država u skladu sa zakonom učestvuje u finansiranju tamo gde treba.

Kada zaživi izjednačavanje privatnih i državnih domova za stare niko više neće imati opravdanje da ostarele i nemoćne ljude daje ilegalnim domovima, često smeštene u podrume i bez zdravstvene nege. Deca ili rodbina dobiće mogućnost da stare ostave u džavnom ili privatnom domu koji ima dozvolu za rad i u kojem se ispunjavaju svi propisani uslovi. Značiće to ujedno da više niko nema nijedno opravdanje, ni ekonomsko ni moralno, da ostavlja stare u ilegalne domove.

Ljubinka Malešević