MORBILE I DALJE PRETE Zbog jednog obolelog nema kraja epidemiji

Tokom 2018. godine prijavljeno je 5.076 slučajeva malih boginja. Slučajevi malih boginja registrovani su na teritoriji svih okruga u Republici Srbiji, pri čemu je većina obolelih (80 posto) prijavljena na teritoriji Grada Beograda, Nišavskog, Pčinjskog, Raškog i Jablaničkog okruga.

Zbog epidemije morbila koje su se završavale ozbiljnim komplikacijama pa i smrtnim ishodima, od 9. oktobra 2017. godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Srbije, u skladu s Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti (prijava sumnje, laboratorijska dijagnostika, izolacija i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinacija nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica). U skladu s predloženim merama Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” na teritoriji Republike Srbije intenzivno se sprovodi vakcinacija svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba uzrasta od navršenih 12 meseci do navršenih 18 godina. Mere su dale rezultata, pošto je značajno povećan broj vakcinisanih od malih boginja, te je smanjen i broj obolelih.

Ukupan broj registrovanih smrtnih ishoda zbog komplikacija uzrokovanih malim boginjama iznosi 15, a prvi smrtni slučaj prijavljen je krajem decembra 2017. To je bila prva smrt od malih boginja u Srbiji posle 20 godina. Najmlađa obolela osoba bila je stara 15 dana, a najstarija 71 godinu. Najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina. Većina obolelih osoba (94 posto) nevakcinisana je, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa.

Ipak, još uvek se nisu stekli uslovi za proglašenje prestanka epidemije. Naime, u januaru 2019. godine prijavljen je jedan slučaj malih boginja u Aleksincu. Tokom februara 2019. godine prijavljen je jedan slučaj malih boginja u Beogradu, u martu je prijavljen jedan slučaj malih boginja u Bujanovcu, a u prve dve nedelje aprila zabeležen je jedan slučaj oboljevanja od malih boginja u Beogradu.

Kako kažu u “Batutu”, imajući u vidu navedene okolnosti, period zaraznosti, sezonost, ostvarene kontakte, mere pooštrenog nadzora treba sprovoditi do daljnjeg, odnosno najmanje u periodu dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, a u skladu sa parametrima u oceni i proceni epidemiološke situacije u žarištu epidemije, odnosno na teritoriji Republike, te za sada još uvek nema proglašavanja prestanka epidemije ove bolesti, za koju su mnogi smatrali da pripada nekim prošlim vremenima.

I. Vujanov