Moraćemo da se naviknemo na promenu klime
U danima kada se ne zna da li više greje sunce ili žestoki plamen koji je ojadio i unesrećio pola regiona, ali i našu državu u kojoj tokom vrelih letnjih meseci ponekad u jednom danu bukne i do 200 požara, sve češće i glasnije se govori o direktnoj vezi klimatskih promena sa vatrenim stihijama i drugim nepogodama koje ozbiljno prete naseljima i ljudima širom sveta.
Da se klima menja to je valjda već svima jasno - sa Antarktika se odvaljuju ledeni bregovi veličine pola Vojvodine, u monsunskim državama poplave su sve jače, usred jula u Grčkoj i Turskoj besne oluje, kod nas nije pala ozbiljnija kiša već nekoliko meseci, presušeno rastinje i šume gore po Hrvatskoj i Crnoj Gori, a slične vesti stižu iz svih krajeva sveta...
Iako je i ranije bilo poplava, požara i suša, subjektivni osećaj većine je “da se nešto dešava sa klimom”. Iako smo tek na polovini leta, upravo se “pečemo” u trećem toplotnom talasu, i prema najavama meteorologa sasvim je moguće da ćemo do kraja leta imati još takvih perioda.
Meteorolozi i drugi naučnici koji se bave promenom klime kažu da je za sada teško pronaći i ustanoviti direktnu vezu između ekstremnih vremenskih događaja i klimatskih promena, ali da posredno mnogo toga ukazuje na povezanost tih pojava. Tako su, recimo, kod nas učestalost i dužina trajanja toplotnih talasa udvostručeni u odnosu na period od pre šezdesetak godina i to su podaci u koje ne treba sumnjati jer se mogu pronaći i uporediti u arhivama Zavoda za statistiku i RHMZ. Osim toga, statistika pokazuje i da je srednja letnja temperatura u Srbiji za stepen i po viša, dok su kiše ređe, ali uz pojačane dnevne količine padavina.
Takve pojave nisu iznenađenje za meteorologe i klimatologe jer su naučnici i na osnovu ranijih klimatskih modela i kretanja koja tada još nisu bila tako izražena znali i najavljivali da će u slučaju porasta prosečnih temperatura u svetu biti sve više toplotnih talasa, sušnih perioda i poplava. Pre dvadesetak godina kada su takva upozorenja počela da stižu, problem još nije bio tako vidljiv, ali danas je jasno da su bila itekako osnovana i da nam tek predstoje izazovi globalnih klimatskih promena.
Za sada se letnji subtropski periodi kod nas posmatraju kao pojedinačni slučajevi i incidentne godine ili sezone, međutim njihova učestalost (u poslednjih pet godina po tri su bile izrazito sušne i poplavne) govori da to polako postaje pravilo, a ne izuzetak. Sa takvim kretanjem klimatskih promena koje stižu i brže nego što se prognoziralo pre 20-30 godina, predstoji nam ozbiljno prilagođavanje, naročito u poljoprivredi i zaštiti životne sredine jer one najrasprostranjenije kulture kod nas teško mogu da podnesu novi režim vremenskih (ne)prilika, dok se za mnoge vrste smatra da neće moći da podnesu porast temperature od još par stepeni koji se predviđa već u narednih 30-50 godina.
"Mi treba da prihvatimo činjenicu da je klima kod nas promenjena i u tom smislu treba da menjamo navike i stvari kako smo radili u prošlosti da bismo mogli efikasnije da funkcionišemo u izmenjenim klimatskim uslovima. Promena klime zavisiće od toga koliko smo spremni da polako smanjujemo emisiju gasova sa efektom staklene bašte, ali i da se prilagođavamo promenama koje će biti sigurno drastičnije nego danas", kaže profesor Đurđević.
N. P.