Mleko koje stvara sportske šampione

Mnogo roditelja ovdašnjih, umesto tu, kraj sebe, svoju decu gledaju samo zahvaljujući „Skajpu“ i inim internet-novotarijama. Nije bolje ni kod Suzane i Stipana Liščevića jer im je čak dvoje dece poodavno napustilo dom da se profesionalno ostvare, ali, zahvaljujući onome što je srpsku rukometnu reprezentativku Kristinu i mlađeg brata Zlatka, nekad omladinskog fudbalskog reprezentativca, othranilo i šampionima napravilo, kozjem mleku, sva je prilika da će se dvoje prvorođenih pridružiti najmlađem bratu Danijelu i roditeljima na salašu kraj Bezdanskog puta.

Kristina je trenutno u rumunskoj „Valči“, gde je dospela nakon trnovitog puta od mesnog kluba, preko „Meca“, prvaka Francuske, ruskih, danskih i mađarskih klubova, Zlatko, nakon „Zvezde“, te srpskih i čeških prvoligaša, „juri loptu“ u kruševačkom „Trajalu“, a imanje Liščevića raste jer se to dvoje mladih odlučilo za povratak gruntu. Tako se pod video-nadzorom s linkom ka Kruševcu u novim štalama proteklo leto našlo pedesetak ovaca romanovske, crske rase, dok je „svoja“ tri jutra plodne crnice Kristina zasadila lešnicima, da joj služe kao „otpremnina“ nakon sportske karijere. Do tad, život teče ustaljeno na salašu Liščevića, koji većina Somboraca zna kao mesto gde se mogu pazariti kvalitetno kozje mleko, sir, ali i aromatični kozmetički sapuni od kozjeg mleka po receptu mame Suzane.

– Pre smo držali krave muzare, ali kad se Danijel rodio i često poboljevao od bronhitisa, držeći se narodne medicine, kupismo jednu kozu ne bismo li mu njenim mlekom poboljšali imunitet. Uz to mleko su stasavala i starija deca i sad smo na petnaestak koza – veli čini se večito nasmejana Suzana, kojoj je jedini oblak na veđe navukla priča o lanjskom pokolju tek nabavljenih alpskih koza, koje su u dvorištu napali psi lutalice.

– Kukala sam mom Stipi danima i šta će, kud će, umesto tri alpske on mi kupi pet sanskih – ipak se razvedri Suzana, koju iz istih, zdravstvenih razloga, sve češće pozivaju ili joj dolaze iz obližnje somborske varoši.

Kako se broj koza povećavao i bivalo sve više mleka, poučena receptima s interneta, iskustvima svoje majke i bake, te onim što je viđala na brojnim sajmovima zdrave hrane i domaćih proizvoda, Suzana je ušla i u „biznis“ sa sapunom na bazi kozjeg mleka, dodajući mu arome lavande, nevena ili ruzmarina. U tom poslu je neprikosnovena, dok joj u svemu ostalom pomažu suprug, jedan od cenjenijih dunđera somborskih, kom je najbolja odmena kod kuće mlađi sin Danijel, trenutno đak drugog razreda somborske Srednje poljoprivredno-prehrambene škole.

– Kad počne građevinska sezona, od jutra do mrklog mraka nisam tu pa većina posla padne na Suzanu i Danijela jer, sem koza i ovaca, gajimo junad, bikove, svinje i radimo četrdesetak jutara s kojih je najveći deo prehrane za stoku – iskren je Stipan.

Njima se obavezno priključe Zlatko i Kristina kad dođu kući u pauzama svojih takmičarskih sezona pa se sve lakše obavi, ne zaobilazi Stipa ni doprinos starije dece. Priča i anegdotu s letnje mobe na skupljanju bala slame i lucerke.

– Došla ćerka s prijateljicom iz reprezentacije i krenemo da skupljamo bale s komšijama, koji su hteli da ih, kao „nežne“ devojke, poštede teškog rada jer nije bala slame kao pre lagana, sad je preko 20 kila, pa kad se to pomnoži s brojem koje treba sakupiti... Štitili su ih dok devojke nisu počele da bacaju bale na traktorsku prikolicu kao da su od perja, utrenirane cure, pune snage i života, a muška ekipa „na škrge diše“ samo se znoji i svako malo odmara – smeje se Stipa, ponosan na svoju jedinicu.

Ima razlog da se ponose i najmlađim članom porodice jer na Danijela, budućeg rukovaoca poljoprivrednom mehanizacijom, pada sve veći deo posla na imanju, koji donekle mine kad se pojavi brat Zlatko i njegova supruga Biljana, kad je najmlađem Liščeviću od traktoriste ipak milija uloga strica jedne male Anje.

– Postigne se sve, pogotovo što volim poljoprivredu, zato sam i upisao ovu školu. Sve se s roditeljima, bratom i sestrom dogovaram, samo ne mogu majku nagovoriti, pošto više volim krupnije životinje, da nabavimo bar jednog konja – vajka se Danijel.

Ipak opravdava trenutni roditeljski „bojkot“ nabavke time što bi, pored škole i celodnevnog posla na imanju, teško našao vremena i za timarenje, izjahivanje i negu tako plemenite životinje. Ali završiće se i škola, a stižu uskoro Zlatko i Kristina.

Milić Miljenović