Mladi u digitalnom svetu: Onlajn platforme, učenje budućnosti
NOVI SAD: Vauu, hoćemo još! Konačno, nešto korisno!, ovim i sličnim rečenicama, petnaestoro učesnika skupa s temom “Mladi u digitalnim svetu”, ocenilo je predstavljanje priče o prednostima i manama digitalizacije i onlajn učenja.
Okrugli sto, nedavno održan u Novom Sadu, deo je aktivnosti internacionalnog projekta „YOLO – Youth Online Learning Opportunities “ koji sprovode udruženje Juventa iz Šapca i Edit centar iz Novog Sada, s partnerima iz sedam zemalja regiona i Evrope. U projektu, pored Srbije, učestvuju i Italija, Slovačka, Bugarska, Albanija, Estonija i Kosovo. Projekat je finansiran u okviru Erazmus programa za mlade i predviđa izradu onlajn platforme za razvoj i unapređenje kompetencija u omladinskom radu i neformalnom obrazovanju.
Predstavnicima omladinskih organizacija, studentima i đacima, dvema učenicama i profesoru Elektrotehničke škole u Novom Sadu projekat su predstavili Milisav Milinković (Edit centar) i koordinatorka projekta Dijana Puškar (Juventa). Oni su na aktivan, zanimljiv i mladima prijemčiv način predstavili onlajn alate za izradu platforme i pokazali na koji način prednosti interneta mogu dapomognu u neformalnom obrazovanju.
Nesumnjivo je, pokazalo se i na skupu, da su onlajn platforme učenje budućnosti. Da bi se na ovaj način usvajalo znanje potrebno je biti digitalno, elektronski pismen, odnosno posedovati digitalne kompetencije. Prvi, očigledni primer da je to brže, bolje, zanimljivije, a mladima bliskije postao je očigledan kada je Milinković pokazao kako se umesto flip čarta dolazi do prikaza prvih asocijacija na ekranu, a sve preko smart telefona svakog od učesnika skupa. Prve asocijacije na sintagmu “digitalne kompetencije” bile su: Mladi, znanje, zapošljivost, multimedija, digitalna pismenost, program, informacije, sadašnjost protiv budućnosti, mediji, snalažljivost, onlajn učenje...
Nije bilo predavanja eks katedra, čak ni verbalne konverzacije između onoga ko vodi radionicu i slušalaca. Umesto toga učesnici su vežbom došli do informacije koji se sve set veština može koristi u digitalnom okruženju, što zapravo predstavlja digitalnu, novu pismenost.
Na skupu u Novom Sadu iskristalisala su se i neka pitanja koje mladi postavljaju pred okruženje u kome žive, pred profesore koji pred njima stoje u školama i na fakultetima, kao i pred nadležnima u ministarstvima i državnim upravama: Da li onlajn aktivizam u Srbiji ima skoru budućnost; imamo li uslova i znanja da ga implementiramo u školski sistem, može li platforma za onlajn učenje da bude svima dostupna, kvalitetna, da prati evropske trendove i da bude besplatna. To bi bilo važno za sve, a posebno za mlade koji nisu u mogućnosti da putuju ili im evropske “knjige znanja” nisu dostupne iz naigled prozaičnog razloga nemanja kompjutera, internet konekcije i sličnih, za dvadeset prvi vek neshvatljivih stvari.
Da bi svako mogao sam da izmeri svoje digitalne kompetencije sačinjen je test koji meri digitalnu pismenost i dostupan je na internetu. U isto vreme time se može odrediti i sopstvena pozicija i znanje u odnosu na evropska merila.
Kreiranje onlajn kurseva i sadržaja, potom procene, zadaci, kvizovi, gde se uči i proverava naučeno digitalni je svet gde ljudi rade na sebi i svojoj edukaciji i istovremeno se socijalizuju, te koriste javne i privatne usluge putem interneta.
Mladi ljudi su svesni da su razvoj i usvajanje digitalnih veština, poznavanje jezika i preduzetništva u središtu EU agende za zapošljanjanje. Evropski okvir digitalne kompetencijhe za građane DIGCOMP, predstavlja opis digitalnih kompetencija, a grupisane su u pet oblasti. IKT – informacionoe komunakacione tehnologije, čulo se na skupu, sigurno je da omogućavaju veću i efikasniju zaposlenost i podižu kvalitet života svih rađana.
Branislava Opranović
