Mladi idu napred, ne žive u prošlosti
Koliko mlade generacije, rođene tokom ili nakon ratova devedesetih na prostorima nekadašnje SFRJ, znaju o tim nemilim događajima, na koji način pričaju o njima, kako se informišu, kao i na koji način treba da se bave time, tema su jučerašnje radionice u Novom Sadu, održane u okviru projekta „Odgovorni prema prošlosti, odgovorni prema budućnosti”.
S idejom da se govori na temu nasleđa ratne prošlosti, novosadski Centar za razvoj demokratskog društva „Europolis” okupio je mlade iz Vojvodine i Srbije, a oni će se naredne nedelje sresti i s vršnjacima iz Hrvatske u Vukovaru.
- Naš cilj je raščišćavanje računa prošlosti koji traju dugo. U međuvremenu se sastavila nova generacija, te smo došli na ideju da vidimo kako mladi ljudi - koji nemaju nikakvo sećanje na rat o kome slušaju - gledaju na to, iz kojih razloga smatraju da je važno govoriti o tome i na koji način ubuduće treba da se bave tim temama - kaže koordinator projekta Ognjen Gogić. - Prvi utisak je da su mladi okruženi tim temama koje su žive i prisutne, ali se do kraja ne vidi kako se prepliću odnosi među ljudima i narodima na ovim prostorima danas, s opštom istorijskom istinom i širim narativima. Konkretna dešavanja na terenu devedesetih i današnje političke retorike su se stopile, što govori o tome koliko su te teme žive kroz politički govor.
Ističući važnost onih koji donose odluke o tome kako će se kreirati mišljenje i kakve će poruke biti poslate mladima, Gogić navodi da je oko nas takva atmosfera da „od šume ne vidimo drvo”, te da mladi imaju najvažniju ulogu u svemu, odnosno da treba da probaju sami da razaznaju drvo i konkretne stvari od haosa koji je formiran.
Sledeće nedelje u Vukovaru i Ovčari
Glavno sumiranje utisaka i efekata projekta „Odgovorni prema prošlosti, odgovorni prema budućnosti” biće tek nakon susreta mladih iz Srbije i Hrvatske, što će se održati narednog utorka u Vukovaru. Tom prilikom, svi zajedno će posetiti Ovčaru, gde će napraviti svojevrstan eksperiment - mladi će iznositi stavove na istu temu i nakon što vide to konkretno mesto stradanja.
- Najveća barijera je politički diskurs koji postoji u regionu, koji stvara konfuziju čak i oko stvari koje su dokazane, odnosno reč je o zagušujućoj atmosferi koja najpre dolazi s političke scene - ukazuje koordinator projekta.
Mladi koji su prisustvovali radionici imali su konkretne ideje o tome na koji način se mogu prevazići postojeći problemi, a jedna od njih jeste podrška Regionalnoj komisiji za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine (REKOM). Poimenično popisivanje žrtava ratova, kao i utvrđivanje okolnosti pod kojima su nastradale, samo su neki od ciljeva tog tela koje postoji kao inicijativa proteklih desetak godina. Upravo u cilju razjašnjavanja svih okolnosti ratova devedesetih, inicijativa za REKOM raspisala je poziv organizacijama koje žele da realizuju projekte koji bi bili vrsta podrške, te je tako i nastao projekat „Aktivizam civilnog sektora za pomirenje u regionu bivše Jugoslavije – Podrška REKOM-u” koji okuplja Centar za razvoj demokratskog društva „Europolis” iz Novog Sada, Centar za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka i Centar za podršku i razvoj civilnog društva „Delfin” iz Pakraca.
- Mislim da mladi ne žive u prošlosti, oni progresivno idu napred - stav je mladog Marina Piukovića, predsednika Mladeži demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. - Šansa za boljitkom postoji, kada se razgovara u ovakvom pozitivnom i prijatnom okruženju, to samo može da urodi plodom. Ali, da bi do toga došlo, osobne stavove treba staviti po strani i sve gledati objektivno, ne treba se emotivno vezivati. Krivaca za današnje stanje ima u svim redovima.
L. Radlovački
