Milutin Milanković, velikan koji nema muzej

Milutin Milanković posmatra nas sa novčanice od 2.000 dinara, a njegovo blago lice kao da nam oprašta nemar prema njemu. Jedan od najvećih srpskih naučnika bio je mnogo cenjeniji u svetu, a protokom vremena koje je upravo on matematički tačno predviđao i mi sagledavamo njegovu veličinu. „Jedan od razloga zašto smo osnovali Udruženje 'Milutin Milanković' pre 12 godina i počeli afirmaciju njegovog dela je to što je bio zapostavljen i zaboravljen u Srbiji. U svetu je priznat, međutim, u Srbiji iz nekih razloga, ne znamo kojih, upravo to i istražujemo, nije bio dovoljno poznat“, naglašava prof. dr Marko Ivetić, predsednik Udruženja.

Kako vreme teče, njegova zaostavština je sve aktuelnija. Nedavno je dobio i spomenik u Beogreadu nedaleko iznad Trga Slavija. I novčanica i spomenik urađeni su na inicijativu Udruženja.

Profesor Ivetić dodaje da se do realizacije novčanice od 2.000 dinara došlo veoma brzo i uz razumevanje Narodne banke Srbije, dok se u slučaju spomenika, borba vodila preko deset godina.

Međutim, Udruženje smatra da ni to nije dovoljno, jer je Milutin Milanković jedan od velikana srpske nauke koji nema svoj muzej. Njegova dokumentacija je razbacana po mestima na kojima je živeo i radio, po muzejima, bibliotekama i arhivima.

„Inače glavna akcija kada smo pokrenuli Udruženje je bila da prikupimo što više dokumenata o Milutinu Milankoviću. S ponosom moram da kažem da imamo preko 2.000 dokumenata, prikupljenih, obrađenih i digitalizovanih. Imamo nekoliko stotina predmeta iz njegovog ličnog života, tako da već imamo neku osnovu za Muzej. Nedostaje nam još mogućnost da te podatke otvorimo za javnost“, dodaje profesor.

Milutina Milankovića NASA svrstava među 15 najvećih umova nauke koji su izučavali planetu Zemlju. Autor astronomske teorije klimatskih promena, kojom je objasnio misteriju ledenih doba i time ukazao na opasnost čovekovog nemara prema prirodi, kao da je bio i prorok svoje sudbine.

„Nisam se brinuo o tome kako se stiču pare, već kako se stiču znanja“, napisao je. Mnoge generacije naših đaka i studenata prošle su kroz školovanje ne znajući ko je Milanković.

„On je, možda, i sam doprineo tome što nije bio dovoljno priznat u javnosti. Na sreću ostavio je dosta pisanog materijala, a mi smo pak imali sreću, prikupljajući ta dokumenta, da otkrijemo sasvim novog Milankovića, koji zaslužuje da bude brend i da bude uzor“, napominje mr Slavko Maksimović.

Najveći deo zaostavštine Milutina Milankovića se nalazi u Arhivu SANU, ali se dragoceni spisi nalaze i u Arhivu Srbije, Arhivu Matice srpske u Novom Sadu, Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, pa i u Železničkom muzeju.

Deo arhive do koje je Udruženje došlo već je prikazano na digitalnom legatu Milutina Milankovića, ali ipak ograničeno dostupno, dodaje Maksimović. Međutim, da bi to bilo dostupnije i vidljivije potrebno je još mnogo napora, što Udruženje sastavljeno od volontera nije u stanju samo da sprovede.

Milanković je, kada se oženio 1914, otišao u rodni Dalj, gde ga je zatekao Prvi svetski rat. Austrija je istaknute srpske intelektualce zatvorila u logore i Milanković je završio na granici između Mađarske i Austrije.

„Došao je do Nežidera koji je bio centralni logor za srpsku inteligenciju u Austro-ugarskoj monarhiji. Pored njega je bio i Marko Murat, patrijarh Gavrilo Dožić i mnogi drugi“, navodi profesor Ivetić.

Bečka naučna javnost, međutim, podigla je glas, intervenisao je i predsednik mađarske vlade i Milanković je prebačen u Budimpeštu, gde je iznajmio stan, zahvaljujući bogatoj supruzi i mogao je slobodno da živi.

Mađarska akademija nauka i Meteorološki institut su mu omogućili da radi kod njih i to su možda bilo njegovih najplodnijih pet godina rada, smatra profesor Ivetić.

U Mađarskoj akademiji nalazi se originalni rukopis njegove knjige Matematička teorija toplotnih pojava izazavanih Sunčevim zračenjem , u kojoj je prvi put objavio svoju čuvenu teoriju o klimatskim promenama i kojom je stekao svetsku slavu.