Miholjsko leto vole i šumokradice

Međutim, i u tom miru i idili postoje ljudi koji su stalno na oprezu i osluškuju ne bi li razaznali zvuke i boje koje ne pripadaju gori - čuvarska služba „Nacionalnog parka Fruška gora“ koja svakodnevno pokušava da zaštiti sve ono zbog čega šumovitu kraljicu Vojvodine vredi čuvati.     

Prema rečima Miroslava Jakovačkog, šefa čuvarske službe u NP Fruška gora, nije lako sačuvati i održati sve ono što čini Nacionalni park.

„Poslednjih godina primetno raste problem krađe drva, jer jednako raste broj onih koji zaista nemaju novca za ogrev, ali i onih koji zarađuju na ilegalnoj seči šume. Miholjsko leto svakako ovde svima prija, ali je istovremeno „produžilo sezonu“ šumokradicama koje pokušavaju da iskoriste ovo lepo vreme da iseku još koje stablo... Lovokradice su takođe prilično „standardna“ pojava na Fruškoj gori i uz čuvanje  jezera koja su u sklopu Nacionalnog parka to su tri stvari koje su u fokusu naših čuvarskih službi. To je samo deo naših aktivnosti i smatram da nam je možda i važnija edukacija najmlađih koju sprovodimo sa decom iz vrtića i škola jer to je budućnost zaštite životne sredine: mladi koji su edukovani i svesni njenog značaja, a do toga možemo doći samo ako ih od najmlađeg uzrasta budemo učili šta je priroda i zašto nam je važna“, kaže Miroslav Jakovački.   

On je sa svojim kolegama i vaspitačicama za decu iz vrtića u Erdeviku tokom protekle nedelje organizovao izlaske u prirodu tokom kojih su dečicu kroz priče i igru naučili ponešto o prirodi i njenoj zaštiti. Deca su sredu boravila u prostorijama Čuvarske službe u Erdeviku gde su se upoznali sa čuvarima i njihovim poslom, u četvrtak su išli na izlet do Rimskog kupatila koje se nalazi nedaleko od jezera Bruje kraj Erdevika, da bi trećeg dana sa čuvarima Nacionalnog parka boravili u čuvenom lovištu „Vorovo“, poznatom između ostalog i po tome što su u ograđenom lovištu na 1.500 hektara nalazi i stotinak muflona, kao i oko dve stotine jelena lopatara. 

„To je najlepši deo ovog posla, dovesti decu u prirodu i sa njima razgovarati jer tu bude raznih pitanja i zaključaka i pravo je zadovoljstvo videti da ih to zanima i da već sada počinju da grade pozitivan odnos. Zato je važno da se nastavi rad sa njima i kad krenu u školu i kasnije“, kaže Jakovački.

Ekološka nepismenost jedan je od globalnih problema i najefikasnije rešenje za podizanje ekološke svesti je edukacija koja mora početi već od 4-5 godine. Istraživanje francuskih stručnjaka je ukazalo da kod generacija koje tokom školovanja nisu imale konkretna predavanja o ekologiji i zaštiti životne sredine, „ekološko osvešćivanje“ dolazi mnogo kasnije nego kod generacija koje su od prvog dana u školama učili o značaju zaštite prirode.

„Problemi sa šumokradicama i lovokradicama su naravno najkritičniji jer ostavljaju direktne i momentalne posledice, ali jedan od većih problema u Nacionalnom parku je i bacanje smeća, a to urade ljudi koji ovde dođu da uživaju i provedu dan u prirodi i koji onda ne razmišljajući dalje završe tako što svo smeće ostave za sobom i na žalost, koliko znam, još niko nije platio kaznu za bacanje smeća“, kaže Jakovački i dodaje da se često organizuju čišćenja u kojima učestvuju i razna udruženja i volonteri, ali da to nije rešenje dokle god ćemo se deliti na one koje bacaju i one koji čiste.

 Niko Perković

Problem sa crkvenim zemljištem

Poseban problem sa čuvanjem zaštićenih područja se pojavio nakon što je fruškogorskim manastirima vraćeno oko 6.000 hektara zemljišta kojim je do tada upravljao Nacionalni park.

„Zemljište koje je vraćeno crkvi je na velikom broju lokacija i sada je područje Nacionalnog parka „iscepkano“ crkvenim. Koliko sam upoznat; oni još uvek nisu formirali službe za čuvanje onako kako je predviđeno propisima i takva situacija stvara i nama probleme jer smo morali da menjamo planove i prilagođavamo aktivnosti, dok je sa druge strane nepostojanje prave zaštite prilika za šumokradice i lovokradice koji odlično znaju koji se deo šume čuva, a koji ne“, kaže Miroslav Jakovački.