Mi, Evropska unija i slobodno tržište rada
Budućnost Srbije u Evropskoj uniji za njene građane bi trabalo da znači i da mogu da rade u zemljama EU, kao i da žitelji zemalja članica EU, takođe, mogu određene posleve da obavljaju ovde.
Koji su to poslovi, kakve su za njih kvalifikacije potrebne i kako se ta zanimanja zovu, predmet su zakonske regulative, koja kod nas treba da se uspostavi i uskladi sa onom u EU. To će biti propisano Zakonom o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, o čijem je nacrtu javna rasprava u toku. Pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, trajaće do 10. februara, a do sad su rasprave održane na univerzitetima u Nišu, Kragujevcu i juče na Univerzitetu u Novom Sadu.
- Kroz ovaj zakon se u naš pravni sistem prenose dve direktive EU kojima je regulisano priznavanje kvalifikacija njima se obezebeđuje u zemljama EU slobodno tržište rada. Za našu zemlju nužno je da donese ovakav zakon da bi se svi te uspostavljeni kriterijumi i normativi preneli u naše zakonodavstvo. Tako bi se obezbedilo da kvalifikacije naših građana budu priznate u zemljama EU – kaže za “Dnevnik” profesor dr Zoran Mašić, državni sekretar u Ministarstvu provete, nauke i tehnološkog razvoja i rukovodilac Radne grupe za izradu Nacrta zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija.
Ono što u međuvremenu treba da urade školske i visokoškolske inistitucije u Srbiji jeste usaglašavanje obrazovnog sistema i studijskih programa s evropskim standardima. U toku javne rasoprave o Nacrtu zakona veliki doprins bi trabalo da daju i strukovne komore i druga esnafska udruženja, kako bi profesije koje zastupaju ušle u razmatranje za sticanje mesto u sistemu.
V. Crnjanski