Međugeneracijska saradnja i solidarnost finansiraju penzije

To, praktično, znači da danas skoro sve države formiraju svoje penzijske sisteme težeći da ostvare oba ova cilja.

U Srbiji se finansiranje penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno obavezno socijalno osiguranje, zasniva na sistemu Pay as you go, tj. na sistemu pokrivanja rashoda za penzije tekućim prihodima od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno na principima međugeneracijske solidarnosti.

Starije osobe, uprkos nekim stereotipima, predstavljaju ogroman društveno-ekonomski resurs, koji će nastaviti da raste. Iako starost predstavlja uobičajeno stanje i proces, zbog demografskih razloga koje smo naveli, starenje je odavno izašlo iz sfere privatnog. Svaka država, istovremeno, mora da ulaže i u mlade, jer će njihov ekonomski prosperitet omogućiti zajednici da podrži one koji zavise od tuđe pomoći. Pogrešno je, međutim, stvarati sliku o starijima kao o nekome ko predstavlja trošak, u smislu većih izdataka za zdravstvenu zaštitu i penziju, već kao o onome ko daje pozitivan doprinos aktivnog i produktivnog člana zajednice. Stoga, u najkraćem, međugeneracijska solidarnost znači međusobnu podršku i saradnju različitih generacija u stvaranju društva u kome ljudi svih godina imaju određenu ulogu, kao i to da je, pored finansijske podrške, još značajniji međusobni suživot, tolerancija i razumevanje.

Vlada Republike Srbije je svojom odlukom da 2017. proglasi godinom međugeneracijske solidarnosti skrenula pažnju na ovaj problem, kao i na to da nam je potrebna međugeneracijska jednakost i ravnopravnost i međugeneracijska pravednost da bi se bolje iskoristio međugeneracijski kapital, odnosno da bi se kroz prenos znanja između generacija sačuvale dragocene veštine i iskustva.

U tom duhu, Fond PIO je, u prethodnom periodu, realizovao brojne aktivnosti posvećene ovoj temi i učestvovao na svim skupovima, okruglim stolovima i manifestacijama koje su imale za cilj veće usmeravanje pažnje na probleme i potrebe starijih, kao i na razvijanje razumevanja i tolerancije među generacijama. Fond je sproveo ozbiljna istraživanja o percepciji međugeneracijske solidarnosti, kako među starijom i mlađom populacijom, tako i među donosiocima odluka, a zaključci izvedeni kroz komparativne analize predočeni su i javnosti i ministarstvima, s ciljem da se postave što stabilniji sistemski temelji boljeg razumevanja i uzajamne podrške među generacijama.

Prosečni životni vek

I Srbija se danas, kao i većina evropskih zemalja, suočava sa promenom strukture stanovništva izazvanom produženjem životnog veka i niskom stopom nataliteta, s prosečnom starošću od 43,2 godine i sa 20,2 odsto starijih od 65 godina nalazimo se u stadijumu duboke demografske starosti i među „najstarijim“ državama u Evropi.

Prosečan životni vek u Republici Srbiji iznosi 73,2 godine kod muškaraca i 78,1 godinu kod žena, a prema projekcijama statističara, 2041. godine skoro svaki četvrti stanovnik biće stariji od 65 godina. Gotovo dve trećine starijih osoba (64,4 odsto) živi bez mlađih ukućana, a dok mladi lakše i brže migriraju u oblasti sa većim privrednim rastom i socijalnim razvojem, stariji najčešće ostaju u ruralnim sredinama, koje se ne razvijaju, što ih dodatno lišava tradicionalnih porodičnih struktura podrške i pomoći.

Sve nabrojano znači da je i poslednji trenutak da se posveti pažnja negovanju izbalansiranih međugeneracijskih odnosa, koji se zasnivaju na obostranom poštovanju.

Dostojanstveno starenje

Ljudi danas žive duže u boljem zdravlju, ostaju duže aktivni, što je jedno od najvećih civilizacijskih dostignuća, ali i jedna od najvećih društvenih transformacija.

Socijalna uključenost starijih podrazumeva dostojanstveno starenje, koje je povezano i sa finansijskom sigurnošću u starosti.

Socijalna uključenost obuhvata mogućnost jednakog pristupa starijih uslugama socijalne i zdravstvene zaštite, ali i prilagođavanje tržišta rada postojećim demografskim trendovima i karakteristikama starijih osoba.

Socijalna uključenost podrazumeva i jednaku zaštićenost starijih od bilo kakvih oblika diskriminacije, zlostavljanja i nasilja, uključujući zanemarivanje od strane porodice, profesionalaca i društva. Za socijalnu uključenost je, na prvom mestu, presudan pristup informacijama: tačnim, pravovremenim i putem kanala koji su starijima pristupačni (radio, televizija, štampa, internet).

Socijalna uključenost starijih je i postojanje jednakih mogućnosti da učestvuju u kulturnom i javnom životu društva i mogućnost da svoje slobodno vreme provode onako kako oni žele, uz odabrane hobije i korišćenje javnih prostora, bez predrasuda i stereotipa da starijima nije mesto na stazi za trčanje, bazenu ili u kafeu.

Fond PIO sa velikim elanom i zadovoljstvom podržava ove aktivnosti, koje doprinose socijalnom uključivanju starijih, verujući da je za uspon zajednice ključno razvijati razumevanje, saradnju i toleranciju.

Podrška starijim ljudima, njihovim porodicama i negovateljima važan je deo sveobuhvatnog odgovora zemalja na pandemiju. Stariji i inače često zavise od podrške

porodice i zajednice u održavanju svakodnevne rutine, redovnih obroka, zdravstvene zaštite, ali i socijalne kohezije, a pandemija koronavirusa mnogima je samo pojačala već postojeće brige.

U ovom nimalo lakom vremenu mladi aktivisti i volonteri doneli su novu energiju i ideje, solidarnost i empatiju i probudili optimizam.

U periodu izolacije i karantina, starijima je više nego ikad bio potreban siguran pristup namirnicama, lekovima, novcu, socijalnoj zaštiti. Mentalno zdravlje tokom anksioznih vremena takođe je važno pitanje, kao i pronalaženje načina da stariji ostanu društveno povezani, pošto mnogi nemaju pristup internetu i digitalnim platformama.

U ovom jedinstvenom izazovu mladi su se pokazali kao vrlo konkretni i vrlo kreativni u iskazivanju međugeneracijske solidarnosti. Od nabavke namirnica, lekova, organizovanja pomoći, do spremanja i dopremanja obroka. Da fizičko udaljavanje ne mora da bude socijalna izolacija, mnogi su dokazivali redovnim pozivima, slanjem podsetnika na redovno uzimanje lekove, spremnošću da ih povežu sa prijateljima, pa čak i ostavljanjem beleški na vratima – da znaju da neko misli na njih.

U njihov zadatak je često spadalo i širenje tačnih informacija da bi stariji imali jasne poruke o tome kako da tokom pandemije ostanu fizički i mentalno zdravi, ali i podešavanje kontakata za hitne slučajeve i brzo biranje. Mnogi su, pojedinačno ili organizovano, odvajali vreme da pomognu da njihovi (ili neki nepoznati) stariji postanu bolji u tehnologiji – da postanu digitalno povezani, uključeni, svrsishodni. Neki su podsticali prijatelje i širu porodicu da svojim seniorima telefoniraju, pišu poruke ili šalju pisma podrške.

Neke zajednice su otišle i dalje i oformile kreativne volonterske programe, poput linija prijateljstva, gde su mogli da pozovu i starije osobe koje ne poznaju, ili formiranjem onlajn grupa za podršku, kao i treninge za pomoć negovateljima.

Pandemija i dalje traje, ali već sad bi se moglo reći da je kreativnost odgovora parirala jedinstvenoj prirodi krize, te da su se ljudi (posebno mladi) podsetili

univerzalnog značenja solidarnosti. Kao da je ovaj ekstremni trenutak stvorio nove mogućnosti unutar istih društava, sredina, porodica i živi nada da ćemo tu velikodušnost znati da sačuvamo i kad korona bude iza nas.

E. D. N.