Maturanti će po novom imati četiri sata za 40 zadataka

Ministar je istakao i da je to veoma važna kategorija ako želimo kvalitet u obrazovanju.

- I velika i mala matura stožerna su tačka kojom se uvodi ozbiljnost, eksterna ocena i niz drugih faktora koji su dobri za učenika. Cilj i glavni ishod državne mature je da učenici, roditelji i celo društvo dobiju mnogo bolje obučene mlade ljude za život - rekao je Šarčević. Po njegovim rečima, velika matura pomoći će i da se utvrdi kvalitet rada nastavnika, jer merilo neće biti „odlazak nekolicine učenika na takmičenje, već postignuće svih učenika“.

Proteklih dana izneto je ješ nekoliko detalja o državnoj ili velikoj maturi koja se uvodi u školskoj 2020/2021. godini. Tako na njoj maturante očekuje 40 zadataka, od toga će 10 zadataka biti s osnovnog nivoa, 20 sa srednjeg nivoa i 10 s naprednog nivoa.

Ispit će trajati četiri sata, a broj bodova biće različit u odnosu na nivo zadataka. Gimnazijalci će polagati ispite iz srpskog jezika i književnosti, iz matematike i iz predmeta po izboru. Matura će se polagati istog dana u celoj Srbiji, i to u junu i u avgustu.

Ove podatke iznela je Marija Krneta iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na sednici Senata Univerziteta u Beogradu, predstavljajući projekat državne mature koja će biti uslov za upis na fakultete. Kako je ovom prilikom Krneta još rekla, testovi će biti zasnovani na osnovu opštih standarda postignuća učenika, a očekuje se da osnovni nivo savlada 80 odsto đaka, srednji oko 40 odsto i napredni do 30 odsto.

Đaci srednjih stručnih škola polagaće srpski jezik, matematiku i stručni ispit. Učenici umetničkih škola imaće srpski jezik, nastavni predmet i umetnički nastavni predmet. Trogodišnji obrazovni profili polagaće samo praktični ispit. Učenici srednjih stručnih škola moći će da upišu odgovarajuće fakultete.

Usred ovih najava sve u akademskim zajednicama sve se češće postavlja pitanje da li će fakulteti vrednovati stručni ispit sa državne mature ili će tražiti dodatnu proveru znanja. Kao su preneli beogradski mediji, predstavnici fakulteta imaju dosta nedoumica oko državne mature.

- Na fakultetima gde ima mnogo kandidata za upis, poput Elektrotehničkog fakulteta, Fakulteta organizacionih nauka ili Medicinskog fakulteta državna matura, ovako kako je predviđena, neće dati dobru klasifikaciju brucoša. Može biti problema s rangiranjem - rekao je na sednici Senata prof. dr Miodrag Popović, član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i bivši dekan ETF.

Pomoćnik ministra za visoko obrazovanje Boja Tubić, na sednici Konferencije univerziteta Srbije, napomenuo je da su dekani pojedinih državnih fakulteta protive tome da matura bude jedini test znanja, odnosno jedini uslov za upis budućih brucoša. Oni su iskazali bojazan da takav način provere nije pouzdan, te da je potrebna dodatna provera. Tubić je, međutim, rekao se Ministarstvo protivi da postoje i matura i prijemni.

- Moramo naći način da uredimo prohodnost prema fakultetima i da najbolji upišu ono što žele - rekao je Tubić i dodao da će u izradi zadataka za državnu maturu učestvovati univerzitetski, a ne srednjoškolski profesori.

Po njegovim rečima, mora biti jasno utvrđeno kako će se upisivati deca iz gimnazija, a kako deca iz srednjih stručnih škola.

- Brine i regularnost, jer u postupku održavanja državne mature ima mnogo učesnika, nema kontrole univerziteta, a sporan je i deo koji se odnosi na to da deca 40 zadataka rade četiri sata, jer će to njima teško pasti - rekao je dr Popović.

Oveome treba dodati i stav dekana izrečen na ovoj sednici Senata koji smatraju da državna matura ne bi smela da bude „eksperiment na živo“ i da Ministarstvo prosvete i fakultete čeka veliki posao, kao bi se sve dileme razrešile.

V. C.