Maribor pionir u primeni cirkularne ekonomije
Nedavno je u Mariboru održana međunarodna konferenciju na kojoj su, na poziv gradonačelnika Andreja Fištravca, učestvovali gradonačelnici i predstavnici Mariboru bratskih gradova, mešu kojima je i Novi Sad.
Cilj konferencije bio je predstavljanje projekata, koji će omogućiti da Maribor bude prvi grad u Regionu u kojem je u realnosti primenjne princip kružne ekonomije. Najznačajniji projekti, među kojima je svakako Centar za pripremu sekundarnih sirovina, u koje je investiralo maribosrko komunalno preduzeće Snaga, predstavljeni su učesnicima i prikazano je kako se u praksi na nivou grada primenjuje cirkuralna ekonomija.
Automatsko sortiranje mešovitog komunalnog otpada u Centru za pripremu sekundarnih sirovina omogućiće da se više od polovine tretiranog otpada dodatno koristi u procesu reciklaže. Na taj način Centar, u smislu kružne ekonomije u oblasti upravljanja otpadom, je od ključnog značaja da se promeni tok mase u segmentu mešovitog komunalnog otpada.
Učesnici konferencije imali su priliku da se u Centru za pripremu sekundarnih sirovina, koje će u jednogodišnji probni period butu pušten krajem ovog meseca, upoznaju sa tehnološkim rešenjima koja su u ovom trenutku najsavremija na tržištu. Kao jedan od glavnih projekata koji će biti u realizovan u Mariboru predstavljeno je ponovno korišćenja biološkog otpada koje se kao izuzetno vredan otpad vraća direktno u prirodu.
Svake godine EU stvori 2,5 milijarde tona đubreta
Dok Evropska unija očajnički traga za održivom cirkularnom ekonomijom, kritičari upozoravaju da usvajanje ciljeva u reciklaži otpada za 2035. predstavlja samo kompromis između veoma različitih realnosti u 28 članica. Za razliku od Nemačke, za koju se procenjuje da će bez većih teškoća dostići te ciljeve, nekim drugim članicama će biti potrebno mnogo truda i ulaganja da se približe nemačkim standardima.
Nemačka je pre više decenija prepoznala koristi recikliranja. Ona je prva zemlja u kojoj je počeo da se primenjuje dualni sistem recikliranja ambalažnog otpada, poznat kao Zelena tačka, još 1990. godine, četri godine pre prve direktive o ambalaži koja je dogovorena na nivou EU. Još jedna prekretnica se očekuje početkom 2019, kada će u Nemačkoj stupiti na snagu novi ambiciozni zakon o ambalaži, koji predviđa da do 2022. bude reciklirano 63% plastike.
Sada se u toj zemlji reciklira 36% plastičnog otpada. U drugim zemljama EU situacija se međutim, veoma razlikuje. U EU svake godine nastane 2,5 mlijardi tona đubreta, od čega je 10% komunalni otpad. Prema podacima Evropskog parlamenta, 2016. je reciklirano ili kompostirano 47% tog otpada, ali u osam članica dve trećine đubreta završi na deponijama.
E. N. L.