"Mama mi je MUSLIMANKA, otac SRBIN, i sama sam u MEŠOVITOM BRAKU, pa sinu nije jasno KOLIKO BOGOVA IMA": Jasna o ljubavi i MALTRETIRANJU koje je trpela za vreme rata

Iako je odrasla u Bosni i Hercegovini, prvi put se sa pojmovima Srbin, Hrvat, musliman susrela kada je krenula u školu.

- Moje prvo suočavanje sa tim pojmovima vera i nacionalnost bilo u osnovnoj školi. Rat je počeo u Bosni '91, '92. i deca su počela da pričaju o tome, ti si Srbi, on je musliman, ovaj je Hrvat. Ja sam bila šokirana. Ja nisam imala pojma šta to sve znači. I onda sam došla kući i pitala mamu šta im to sve znači. I mene niko nije opterećivao uopšte takvim stvarima. I nije ni mama pokušavala da me uputi u to nešto posebno - kaže Jasna Marin.

Kako kaže, tokom odrastanja praznike je provodila sa širom familijom. Tek posle rata praznici su se slavili kako bi se samo obeležili.

- Uglavnom smo praznike provodili sa širom familijom, sa drugim članovime u porodici. Ali nije pre rata ni bilo toliko obeležavanja verskih praznika. Posle smo slavili Božić, slavili smo slavu, ali više na neki moderniji način. Dolazili su moji prijatelji, pravili smo neke žurke kod kuće. To nikada nije bilo na tradicionalni način obeležavano, jer se slavilo da se obeleži, ali se nije opredeljivalo da ćemo slaviti samo to ili samo to - kaže Jasna Marin u svojoj ispovesti za "Prva" Tv.

"Danas krivimo internet za sve, ali ja mislim da sve polazi od kuće"

- Tada me je najviše pogađalo to koliko mogu deca da budu opterećena i da ne kažem zatrovana takvim stvarima. Naročito u to vreme kad nije bilo interneta. Mi sad možemo internet da krivimo za sve što ne valja i sve što deca znaju i sve što zloupotrebljavaju, sve što je loše, sad je kriv internet za to. Međutim, ja ipak mislim da sve polazi iz kuće, jer ako je pre 30 godina tako nešto da se proširi iz kuće i da deca budu obaveštena, oni su morali čuti ili jedni od drugih ili iz kuće - kaže Jasna Marin.

Najviše ju je, kaže, bolelo to zašto sa decom mora da se priča o tome i zašto i ona moraju da budu obaveštena o tome?!

- Međutim, i danas je tako. Ne mora biti na nacionalnoj osnovi, ali svaka vrsta diskriminacije, svaka uvreda polazi od neke nulte tačke, a to je uglavnom porodica - kaže Jasna Marin.

Stalna borba sa diskriminacijom

Svog sina, koji ima 11 i po godina ne opterećuje takvim podelama. Kako kaže, on za sada zna da je ona iz Bosne, a tata iz Srbije i da je to sve.

- Nije mu jasno ko u šta tačno veruje, koliko bogova postoji i tako dalje. Ne opterećujem ga, a li ga učim da postoje različitosti, i da ne postoji nešto u šta mora da se veruje, da mu to niko neće određivati, da treba sam da odluči i šta će da poštuje i u šta će da veruje . kaže Marin za "Prva" Tv.

Kako kaže, od malena je povređuje nepravda i diskriminacija.

- Ne podnosim diskriminaciju bilo koje vrste, i u učionici gde predajem i u svojoj okolini, na svojim profilima na društvenim mrežama, vređanje i diskriminaciju. I stalno se borim protiv toga. I od malena se borim za pravdu, i na svoju štetu, i kroz školovanje i na poslu. Strašno me to povređuje, strašno me povređuje mobing, strašno me povređuje probleme u školama, tako svog sina negde usmeravam da pravi razliku među ljudima ko je dovar, a ko loš - zaključila je ova hrabra žena.

zena.blic.rs