Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Maligne bolesti godišnje odnesu 20.000 života

04.02.2018. 09:36 09:38
Piše:
Foto: Ilustracija/pixabay.com

 NOVI SAD: U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi.

Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” kažu da muškarci u našoj sredini najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu, plućima i grliću materice, koji su i najčešće uzrok smrtnog ishoda od raka kod naših žena.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da je obolevanje od malignih bolesti u svetu poraslo sa 12,7 miliona u 2008. godini na 14,1 miliona ljudi u 2012. godini. Do 2032. godine očekuje se da će oboleti 25 miliona ljudi širom sveta, odnosno, obolevanje od raka će porasti za 70 odsto. Prema istom izvoru u 2012. godini od svih lokalizacija malignih tumora umrlo je 8,2 miliona ljudi širom sveta. SZO sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Ove godine završava se trogodišnja kampanja pod sloganom „Mi možemo, ja mogu” kojom se podseća da pojedinac i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog tereta rakom.

Nespecifični simptomi naveli su 39-ogodišnju I. R. da se javi lekaru i potraži dijagnozu. Osećala je jake bolove u predelu želuca i leđa, a ispostavilo se da joj je u poslednjem trenutku otkriven Non Hočkin limfom.

„Imala sam nespecifične simptome i dobru krvnu sliku, a tek na skeneru su se videle uvećane limfne žlezde. Najviše je bila zahvaćena štitna žlezda, te je urađena operacija, koja je bila bila kompleksna, jer se ispostavilo se da je limfom pritisnuo venu. Operacijom je uklonjena najviše uvećana limfna žlezda, koja je pritiskala veliki krvni sud. Dijagnoza mi je postavljena u januaru prošle, a nisam se dvoumila i odlučila sam se za klasičnu terapiju“, ispričala je ova mlada žena i dodala kako je prošla osam ciklusa hemioterapija, a na poslednjem pregledu potvrđeno joj je da je nalaz uredan i da joj ostaju samo stalne i redovne kontrole.

Njena poruka svima koji obole od malignih bolesti je da nikada ne klonu duhom i da se stalno bore, kao i da u toj borbi budu pozitivni.

„Narednih dvadeset godina najveći porast i u obolevanju i u umiranju od raka će biti u nerazvijenim i u srednje razvijenim zemljama gde je životni vek stanovništva sve duži i u kojima su prisutne najveće razlike u socioekonomskom statusu. U nerazvijenim zemljama i dalje će dominirati obolevanje i umiranje od karcinoma grlića materice, kao posledica visoke prevalencije infekcije humanim papiloma virusom (HPV), nepostojanja sistemske HPV imunizacije i odgovarajućih preventivnih programa. U srednje razvijenim zemljama će i dalje vodeći karcinomi biti oni koji se dovode u vezu sa načinom života (pušenje, alkohol, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana), kao što su karcinom pluća, dojke i debelog creva“, kažu u Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Obeležavajući Evropsku nedelju karcinoma grlića materice, koja je završena juče, upravnik Zavoda za ginekologiju Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine profesor dr Srđan Đurđević rekao je da u našoj zemlji svake godine oboli 1.400 žena od raka grlića materice, a njih 400 umre. U Vojvodini će svaka 46-a žena tokom života dobiti ovo oboljenje. On je istakao da postoji period od osam do deset godina pre pojave bolesti kada se pojavljuju promene u epitelu, te je bolest moguće prevenirati.


Mi možemo, ja mogu

Ključne poruke kampanje se odnose na društvo, zajednicu i pojedinca. Tako da MI MOŽEMO da: podstaknemo i preduzmemo akciju, preveniramo rak, skrenemo pažnju, razvijemo zdravu okolinu, poboljšamo pristup zdravstvenoj zaštiti obolelih od raka, mobilišemo sve snage u borbi protiv raka, izmenimo zdravstvenu politiku, formiramo fondove za kontrolu raka, i zajednički pojačamo uticaj u borbi protiv raka. JA MOGU da: izaberem zdrave stilove života, razumem da rano otkrivanje spašava živote, tražim podršku, podržim druge, preuzmem kontrolu nad svojom bolešću, volim i budem voljena, budem JA, se posle lečenja raka vratim na posao, podelim svoju priču sa drugima i glasno govorim o tome!


„Svaka žena bi nakon 17. godine, odnosno nakon prvog seksualnog odnosa, trebalo bi jednom u tri godine da uradi pregled. Za postavljanje dijagnoze radi se Papa test, pregled kolposkopom, HPV test i patohistološki pregled“, kazao je dr Đurđević.

U “Batutu” kažu da je oko 30 odsto svih smrtnih ishoda od malignih bolesti posledica pušenja, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumacije alkohola.

„Čak 40 osto malignih bolesti može da bude izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje mogu da se razviju u rak“, rekli su u “Batutu”.

Međunarodno udruženje za borbu protiv raka navodi da 20 odsto karcinoma koji se otkrije svake godine može da se

pripiše virusnim ili bakterijskim infekcijama izazvanim: HPV – koji može da dovede do raka grlića materice, virusima hepatitisa B ili C – značajno doprinose nastanku raka jetre, Epštajn-Bar virusom – može biti uzrok Burkitovog limfoma, a Helikobakter pilori bakterija povezana je sa nastankom raka želuca.

Ljubica Petrović

Piše:
Pošaljite komentar