Mala Novosađanka prva u Srbiji ostvarila pravo na kućno lečenje
Devetogodišnja Novosađanka Teodora Škrivanj prvo je dete obolelo od retke bolesti koje je ostvarilo pravo na kućno lečenje, a Dom zdravlja “Novi Sad” prva je ustanova primarne zdravstvene zaštite koja je ovo omogućila. Udruženje građana za borbu protiv retkih bolesti kod dece “Život” poziva i druge roditelje da se jave svojim domovima zdravlja i ostvare mogućnost kućnog lečenja, na šta imaju pravo po zakonu.
Ivana Badnjarević iz Udruženja “Život” kaže da pravo na kućno lečenje imaju svi, ne samo deca, a da je ono definisano tačkama 55. i 56. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
"I ranije smo pokušavali da obezbedimo kućno lečenje za bolesnu decu, ali su u Domu zdravlja “Novi Sad” govorili da nisu nadležni za decu. Poslednjih godinu dana smo imali intenzivnu komunikaciju i sada je to ostvareno i zaposleni u Domu zdravlja su imali edukaciju u Dečjoj bolnici u Novom Sadu. Odavno je Teodora Škrivanj imala mišljenje neurologa da je potrebno da joj se obzebedi lečenje u kućnim uslovima. Tražili smo kako da se obuče zdravstveni radnici za ukazivanje ove pomoći i sada smo to pravo ostvarili", ispričala je Ivana Badnjarević.
Kućno lečenje nije nega
Teodorina mama ističe da kućno lečenje ne podrazumeva negu i kupanje, već medicinske intervencije.„Zaposleni u službi kućnog lečenja su tu da pomognu kod inhalacija, respiracija, davanja lekova i injekcija. Oni nisu fizijatri i defektolozi“, kazala je Brankica Tutnjević Škrivanj i dodala kako zaposleni u terenskoj laboratoriji Doma zdravlja “Novi Sad” već odavno dolaze da vade krv njenoj ćerki, te je ni zbog toga ne vodi u ambulantu.
Postoji još dece kojima je potrebno kućno lečenje, ali roditelji ne znaju da imaju pravo na njega. Badnjarević kaže da je ovo važno i za decu koja nemaju neku retku bolest već, na primer, cerebralnu paralizu. To nije retka bolest, ali i ova deca mogu da budu životno ugrožena.
„Zbog čega bi išli u Dom zdravlja da im se vadi krv i da tamo budu izloženi drugim bolestima i virusima. Prvo je potrebno da imaju mišljenje specijaliste na kojem je navedeno da je potrebno kućno lečenje, odnosno respiracije ili bilo koji drugi medicinski zahvati. Roditelj ide s tim mišljenjem kod pedijatra u Dom zdravlja, koji na osnovu mišljenja specijaliste, daje nalog Službi kućnog lečenja“, objasnila je proceduru Badnjarević.
U Domu zdravlja “Novi Sad” rečeno nam je da je obuku prošlo troje medicinskih tehničara, ali nameravaju da za ovu vrstu zdravstvene pomoći obuče još zaposlenih. U okviru edukacije ovladali su specifičnosti nege dece koja su nepokretna, kao i veštine plasiranja sondi.
U slučaju potrebe izabrani pedijatar daje nalog za izlazak lekara u kućnu posetu i pregled ili nalog za terapiju samostalnim terenskim tehničarima. Služba kućnog lečenja ide u kućnu posetu po nalogu izabranog pedijatra. U kućnim posetama pružaju se usluge koje su propisane važećim Pravilnikom o nomenklaturi usluga, kao što su medikacija - davanje injekcije subkutano, muskularno, intravenski, infuziona terapija, incizija, ekscizija tkiva, kateterizacija i drugo. Služba kućnog lečenja će izlaziti u kućne posete svim pacijentima koji imaju nalog svog izabranog lekara. Budući da do sada nije bilo velikog broja dece kojima je bila potrebna takva vrsta zdravstvene pomoći, i da će se za ovaj rad obučiti još medicinskih tehničara, spremni smo da izađemo u susret svim zahtevima kažu za “Dnevnik” u Domu zdravlja “Novi Sad”.
Majka male Teodore, Brankica Tutnjević Škrivanj kaže da je kućno lečenje započelo, te da tehničari dolaze da njenoj ćerki daju injekcije.
„Dan nakon naloga pedijatra su došli, i to su nazvali i najavili vreme posete. Zadovoljna sam, jer su divni i posvećeni, sve rade polako i bez žurbe. Teodora od treće godine ima Batenovu bolest i od svih funkcija ona može samo da čuje. Dobila je pseudomonas na plućima, te su joj zato neophodne injekcije“, kazala je Brankica Tutnjević Škrivanj.
Ljubica Petrović