„LJUBIM JE U ČELO, OBRAZE, NOS... DOK NE OTVORI OČI” Roditelji devojčice ubijene u Ribnikaru progovorili o najstrašnijem danu u životu

O najstrašnijem danu u svom životu, o svemu proživljenom i doživljenom, po prvi put hrabro su progovorili roditelji jedanaestogodišnje stradale devojčice Ane Božović.

Obukla je suknju i prsluk i otišla

Anin otac Ivan Božović prisetio se tog jutra kada je po poslednji put svoju devojčicu zagrlio, poljubio i ispratio u školu. Ana u suknji koju je kupila u Solunu i prsluku koji je obukla jer je on to tražio - to je poslednja njena slika koju pamti.

- Ja sam je budio pred školu, budim je poljupcima, ljubim je u čelo, obraze, nos... dok ne otvori oči, onda se okrene, zagrlimo se i tako smo se budili svako jutro, kao i to jutro. Onda je bilo glavno šta će obući. Kupila je suknju u Solunu, obukla je neki prsluk, i sećam se kako sam je poljubio dok je jurila kroz vrata. To mi je poslednja slika - rekao je tata Ivan Božović i dodao: - Poziv je bio u 8.33, pozvala me je i rekla mi da je dežurna, da je Bojana tu i da naručim Mek za odmor.

Majka Ninela Radičević kaže kako roditelji misle kako je škola sigurno mesto.

- Poslala sam dete u školu. I vi nekako uvek mislite da je škola sigurno mesto. Onog trenutka kada dete uđe u školu ti kažeš - dobro, sad je sigurno - kaže majka. Ali onda je stigao poziv.

Ona se priseća da joj je za pucnjavu prvo javila drugarica.

- Ona mi je rekla da sada prolazi pored škole i da će ostati ispred škole dok Ana ne izađe. Nije vam svejedno, zovem Ivana i kažem mu da ide do škole i da je bila neka pucnjava. Ja sam došla do škole, ali na drugi ulaz, Ivan je bio na velikom ulazu, nisam znala na kom ulazu se to desilo. Deca izlaze iz škole, ja čekam. Sve vreme govorite sebi sad će da izađe, možda je ostavila telefon u torbi, možda je nešto trčala. Tu se pojavljuje i Anina razredna. Sad iz ove perspektive kada razmišljam, mislim da su ljudi znali šta se desilo i niko mi nije rekao. Ja to razumem, to je teška stvar, da vam neko to kaže na ulici - rekla je Ninela Radičević u „Labirintu“ na HRT-u.

Ona dodaje da je tog dana išla od bolnice do bolnice i da nije našla Anu.

- Naredna dva sata tražite dete od jedne do druge bolnice. Sve vreme nadajući se da je ona dobro i da će izaći. Sad shvatam da smo ispred škole ostali samo roditelji ubijene dece i Draganova porodica (čuvara škole) - rekla je i dodala da su ih nakon toga zvali iz policije i rekli im da se jave u Policijsku stanicu Vračar.

- Ivan je otišao u policiju i onda su mu tamo rekli šta se desilo. Nakon toga me je zvao i javio mi i onda sam ja došla ispred policije. Vi ste jutros poslali decu u školu, dva sata ranije, dolazite kući posle toga, ulazite u kuću i nje nema, a jutros je bila tu - ispričala je Radičević.

Ninela dodaje da suprug i ona nisu gledali materijal od tužilaštva.

- Ali znam da je bilo porodica koje su imale potrebu da to vide. Mi nismo… Šta bih dobila? S jedne strane vas muči to što nemate snage da pogledate kako je vaše dete otišlo, a sa druge strane ste dobili dodatnu patnju iz koje možda nikada ne bi mogli da se izvučete. Morate dalje. Morate da nađete snagu zbog svog deteta, zbog porodice i prijatelja, morate da pronađete snagu da idete dalje - istakla je Ninela Radičević.

Otac ističe kako im je danas najveća uteha što znaju da su svojoj Ani neprestano govorili koliko je vole i koliko im znači.

- To nam pruža utehu jer znamo da smo joj svaki dan iskazivali ljubav i podršku, čak i kad nas je zvala da joj donesemo novac za užinu - rekao je Ivan Božović.

Roditelji nastardale Ane se dalje prisećaju kobnog dana.

- Ni na pamet vam ne pada tako nešto. Mislili smo da se desilo nešto ispred škole, neki kriminalni obračun, ne znam, ali ni na pamet vam ne pada da je to - rekao je Ivan Božović.

- Nismo znali drugu decu koja su nastradala, osim Bojane, ali kada slušamo njihove roditelje, to je kao da su otišli mali anđeli. Ja sam siguran i to mi je opet neka uteha, da Ana nije imala vremena da shvati šta se dešava, da se to tako brzo desilo da nije imala vremena da shvati. Nakon tri nedelje, mi smo se prvi put sreli sa roditeljima ostale dece i shvatili smo da moramo da angažujemo nekoga da vidimo šta se dešava - rekao je on.

A da je Ana stvarno bila posebna devojčica svedoče reči njene majke koja ističe kako je ona bila veselo i neopterećeno dete koje je uvek širilo sreću i ljubav prema drugima.

- Ona je tako unosila neku sreću, neku toplinu. Stalno je bila vesela, stalno se borila za neku pravdu, stalno je štitila slabije od sebe. Njena soba još je ostala ista, nismo ništa menjali, kad uđem, još sve miriše na nju - priča majka.

- Nama će ostati večno pitanje zašto se ovo dogodilo i kako. Kako je dečak od 13 godina izvršio tako masovno ubistvo. Ta njegova preciznost i hladnokrvnost vam ledi krv. Sve se dogodilo u dva minuta - kaže majka.

(Dnevnik, HRT)

@hrvatska_radiotelevizija Pogledajte nezapamćeno svjedočanstvo majke učenice koja je proživjela veliku tragediju u gradskoj osnovnoj školi kada je trinaestogodišnjak hicima iz očeva oružja usmrtio devetero učenika i čovjeka iz osiguranja, te teško ranio nastavnicu i još petero učenika. ? #Labirint #hrvatskaradiotelevizija #beograd #tragedija #svjedocanstvo #fyp #zavas ♬ original sound - HRT