Lovačka komora Srbije traži još vremena za preregistraciju oružja

U zahtevu se navodi da, po njihovim podacima s terena, postupak preregistracije ne teče brzinom kojom bi se mogao okončati do 5. marta 2020. godine.

„Usled velikog broja lovaca koji nisu izvršili tu obavezu, kao i još uvek značajnog broja korisnika lovišta koji nisu preregistrovali službeno oružje, zatražili smo da se navedeni rok za preregistraciju oružja produži na 5. mart 2022. godine. Produženjem gorenavedenog roka, lovstvo, kao privredna delatnost, ne bi trpelo štete, dok bi se lov neometano odvijao, na zadovoljstvo više od 1.200 lovnih radnika i 80.000 lovaca”, navodi se u obrazloženju zahteva.

Zahtev je naišao na pozitivne reakcije predsednika resornog odbora i velikog broja poslanika, koji su podržali tu inicijativu, pa se očekuje da će se izmene ZOM-a sprovesti po hitnom postupku.

Procena je da građani Srbije poseduju najmanje 600.000 oružnih listova, a da je do sada zamenjeno znatno manje od polovine.

Podsetimo, 2016. godine je izmenjen Zakon o oružju i municiji, a vlasnicima pištolja, revolvera i pušaka ostavljen je rok od tri godine da preregistruju svoje oružje. Kada je lane isticao taj rok, Vlada Srbije je donela uredbu kojom je produžen još godinu. Međutim, kako se i taj dan približio, počela je kampanja da se vlasnicima oružja ostavi dodatno vreme da ispune svoju novu obavezu.

Po podacima, do sada je preregistrovano tek oko 164.000 komada oružja i nerealno je očekivati da svi u narednih desetak dana ispune svoju obavezu, tim pre što su gužve u policijskim upravama i stanicama veoma velike. Zbog novonastale situacije, Policijska uprava u Novom Sadu radila je, na primer, i u subotu i nedelju.

Da bi inicijativa Lovačke komore, kao i trojice poslanike Skupštine Srbije bila prihvaćena, potrebna je vanredna sednica republičkog parlamenta koji bi razmatrao predloženo produženje roka za preregistraciju.

– Vremena je ostalo veoma malo, verujem da će se pronaći neko rešenje za tu situaciju – da li će to biti usvajanje tog zakona ili će možda Ministarstvo na neki način, nekom uredbom, nešto urediti, ne bih baš sada da spekulišem – kazao je jedan od inicijatora predloga narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Predsednica Nacionalne asocijacije za oružje Zorica Subotić

ocenjuje da je jedan od razloga za slab odziv za preregistraciju i visina takse, koja je od početka primene zakona do danas više puta menjana. 

– Oni koji su prvi otišli da preregistruju, plaćali su te takse između 40.000 i 80.000 dinara, da bi danas iznosile oko četiri ili pet hiljada dinara – rekla je Zorica Subotić za RTS. – Na to se plaća oružni list i podnesak 300 dinara za izdavanje dokumenta. To su sve neke prepreke koje su ljude zadržavale i držale u nedoumici.

Zbog svega toga, mnogi građani su se odlučili da vrate oružje – samo u prošloj godini 28.000 ljudi. Ima i onih koji prilikom preregistracije nisu uspeli da dokažu da im je, na primer, ugrožena bezbednost, pa su oružje morali da predaju.

„Od ukupnog broja podnetih zahteva za izdavanje oružnog lista, na godišnjem nivou odbije se maksimalno pet odsto zbog neispunjavanja zakonom propisanih uslova – na primer, podnosilac zahteva nije zdravstveno sposoban, nema uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja ili je izvršilac krivičnih dela ili prekršaja s elementima nasilja”, navodi Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Procenjuje se da je reč o oko 13.000 komada oduzetog oružja.

Ukoliko rok ne bude produžen, vlasnicima oružja koji ne predaju zahtev za preregistraciju do 5. marta, prete kazne i do 150.000 dinara i oduzimanje pištolja i pušaka.

M. Bozokin