U SPECIJALNOM REZERVATU PRIRODE „KARAĐORĐEVO” GODIŠNJA DOZVOLA Trajno zaštićeni linjak i zlatni karaš 5.000 DINARA
U južnom delu Specijalnog rezervata prirode „Karađorđevo” nalazi se ribarsko područje, koje čini oko 1.400 hektara kanala, rukavaca i bara, a kako je za „Dnevnik” rekao Dragan Ćulibrk, rukovodilac radne jedinice šumarstva, lovstva i ribarstva u SRP „Karađorđevo”, u rezervatu je zastupljen rekreativni ribolov.
Deo Bukinskog rita je značajno prirodno mrestilište i stanište riba ovog dela toka Dunava, u svim fazama njihovog razvoja, te od februara do polovine juna riba ne bi trebala da se dira. Za pecanje na području rezervata, tačnije na Dunavcu i Lovrencu izdaje se posebna dozvola, a u Mladenovu, u delu Lovrenca postoji jedna široka bara i na tom mestu je strogo zabranjeno pecanje, jer predstavlja mrestilište štuke.
– Na godišnjem nivou, dozvola za ribolov iznosi 5.000 dinara, dok je na dnevnom 1.300, a na nedeljnom 2.000 dinara. A po zakonu, pecaroši moraju da poštuju periode lovostaja, kao i meru do koje se plemenita riba može izneti, a ona je inače ista kao i na ostalim vodama, odnosno tri komada ribe do pet kilograma ili jedna koja teži toliko može da izađe van granica Rezervata. Peca se na tri štapa i jednu udicu. Na ovim vodama ne bi trebalo da idu motorni čamci, tako da sa tim nemamo problema. Ljudi su toga svesni i poštuju tu zabranu – rekao je Ćulibrk.
Dragan kaže da se raznovrsnost faune riba ogleda u prisustvu 16 vrsta, dok se sa aspekta zaštite faune riba, među najvažnije vrste ubrajaju štuka, deverika, kecera, zatim uklija, bucov, srebrni karaš, šaran, bradavičarka i gavčica. U Rezervatu su trajno zaštićene vrste linjak i zlatni karaš i te vrste ne smeju se hvatati.
Tokom posete, par pecaroša uživalo je u tišini, nalazeći mir u duši, a Borislav Jovanović kaže da je od 1995. godine na tim vodama.
– Najviše volim da pecam meleza, a štuku u jesen. Uglavnom ovde pecaju lokalci, mada dođu ljudi sa strane, ali ređe. Ništa se puno promenilo nije, u suštini je malo kontorola pooštrena, pa samim tim ima i više ribe. Najveći problem su pojedinci koji još uvek nisu naučili da je smeću mestu u đubretu, a ne rasuto pored vode. na tome bi trebalo da porade – iskren je naš sagovornik.
A Dragan Ćulibrk kaže da sada nemaju problema sa ribokradicama. Ranije je to bilo ekstremnije, tamo devedesetih godina, a danas je krađa ribe svedena na minimum. Ništa što ne može da se iskontroliše, pa samim tim i sanckioniše.
I. Bakmaz
