Lončarević o značaju vakcinacije, zabludama, posledicama
BEOGRAD: Vakcinacija je najefikasnija mera zaštite od zaraznih bolesti, a kad je na taj način zaštićeno 95 odsto stanovništva to garantuje kolektivni imunitet, odnosno zaštitu i pojedinaca i cele populacije, kaže epidemiolog Instituta za javno zdravlje Batut, Goranka Lončarević.
Vakcine su vremenom postale žrtve svog uspeha, napominje ona, i obrazlaže to činjenicom da sve manje viđamo obolele, zbog čega mislimo da su i te bolesti isčezle. A poenta je u tome da su ljudi ili vakcinisani ili jednostavno nisu bili u kontaktu s obolelima.
Nedelja pred nama se obeležava kao Nedelja imunizacije (od 24. aprila do 30. aprila), kako bi se ukazalo na značaj vakcinacije u borbi protiv zaraznih bolesti.
"Obuhvat vakcinacijom bi trebalo da bude oko 95 odsto, jer je to značajno sa aspekta kolektivnog imuniteta kojim štitimo pojedinca ali i populaciju u celini, a pogotovo lica koja nisu mogla biti vakcinisana zbog bolesti", pojašnjava Lončarević.
Ta bolest je iskorenjena 1980. godine, i to je prva preventabilna bolest koja je iskorenjena na globalnom nivou zahvaljujući vakcinaciji.
Iskorenili smo i dečju paralizu koja je bila velika pošast pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, kaže Lončarević i navodi da Srbija bila poslednja zemlja u Evropi koja je zabeležila epidemiju dečije paralize, što se dogodilo 1996, kada je 26 dece obolelo, a dvoje umrlo.
Naglašava da je, zahvaljujući vakcinaciji, Srbija eliminisala i difteriju i da je poslednji slučaj registrovan 1980. godine, kao i poslednji slučaj humanog besnila.
"Uporno radimo na održavanju statusa zemlje bez dečje paralize, imajući u vidu da evropski region taj status dobio 2002. godine. To je zahtevan posao koji podrazumeva da i dalje dostižete i održavate visok obuhvat vakcinacijom protiv dečje paralize imajući u vidu da se ova bolest održava u tri zenmlje u svetu - Nigeriji, Avganistanu i Pakistanu", navodi Lončarević.
Srbija je, kako kaže, ušla i u borbu protiv malih boginja, što je, navodi, zahtevan posao, koji podrazumeva primenu MMR vakcinu u drugoj godini i pred polazak u školu, pri čemu je neophodno dostići visok obuhvat imunizacije dve doze.
Podseća da su u Rumuniji u 98 odsto slučajeva oboleli oni koji nisu vakcinisani, da su među smrtnim slučajevima i deca koja nisu imala priliku da budu vakcinisana, jer vakcinacija kreće sa navršenih godinu dana života.
"To jeste upozorenje da je individualna i kolektivna odgovornost značajna, jer da je bio održan kolektivni imunitet u toj zemlji ne bi bila zaražena ona deca koja do sada nisu imali priliku da budu vakcinisana, a to su mlađi od godinu dana", naglasila je Lončarević.
Osim Rumunije epidemija se proširila i na mnoge zemlje EU u kojima je smanjen broj vakcinisanih, poput Francuske, Švajcarske, Austruije, Holandije, Danske...
Lončarević je pozvala roditelje da se o vakcinaciji ne informišu na internetu, već da sve nedomice koje imaju reše sa izabranim pedijatrom, te poručila da je naučno dokazano da vakcinacija MMR-om (male boginje, zauške, rubeole) nema nikakve veze s pojavom autizma kod dece, o čemu se u poslednje vreme sve više govori.
Ona kaže da, imajući u vidu da se vakcina daje zdravim osobama, ona prethodno prolazi najrigorozniju kontrolu nacionalnih agencija za lekove.
