Ljubav menja svet, Beograd i Srbiju
Parada ponosa 2016 pod sloganom „Ljubav menja svet” održana je juče u Beogradu bez incidenata, uz veliko prisustvo policije i poruku organizatora
da su se i Beograd i Srbija promenili i da Prajd za nas postaje uobičajena stvar. „Prvi put smo pokušali pre 15 godina, a pogledajte nas danas”, poručio je sa bine na Trgu republike jedan od organizatora Boban Stojanović.
Učesnici parade, koja je počela posle 12 sati, prošetali su od Trga Slavija, Ulicom kralja Milana i Terazijama do Trga republike, gde je za kraj Prajda održan koncert.
Mediji navode da je na ovogodišnjoj Paradi ponosa učestvovalo oko 1.500 ljudi, da je skup obezbeđivalo oko 5.000 policijaca, a da su privedene dve osobe, na Slaviji i na Trgu republike.
Paradi ponosa ove godine prisustvovali su ministarka Ana Brnabić, gradonačelnik Beograda Siniša Mali, šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević, poverenica Brankica Janković, ambasadori SAD, Nemačke, Italije i EU Kajl Skot, Aksel Ditman, Đuzepe Manco i Majkl Devenport, te šef UNHCR u Srbiji Fridrih Šoder i poslanica u Evropskom parlamentu Tanja Fajon. Postajemo normalna zemlja
Već treću godinu za redom Beograd pokazuje da je grad koji poštuje različitost i bori se protiv svake vrste diskriminacije - verske, polne, nacionalne, kakve god hoćhete”, izjavio je gradonačelnik Siniša Mali.”Ja sam danas došao ovde da treću godinu za redom pokažem da Beograd više nije isti, da Srbija nije ista, da neke stvari za koje smo mislili da je nemoguće da se dese, danas izgledaju sasvim normalno”, rekao je Mali. Beograd Prajd je dokaz da se Srbija menja i da postaje normalna zemlja, poručio je Mali.”To znači da se Beograd menja i da počinjemo da delimo iste vredsnoti kao narodi i zemlje s kojima želimo da budemo u budućnosti”, ocenio je geradonačelni.”Učinili smo sve da manifestacija prođe bezbedno”, zaključio je Mali, u čijem su društvu bili i šef delegacije EU Majkl Devenport, šef dekegacije UNHCR Fridrih Šoder, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović, miknistarka za javnu upravu Ana Brnabić, lider i funkcionerka DS Bojan Pajtić i Gordana Čomić...
Početak šetnje proglasila je kuma Prajda Mirjana Karanović, koja je rekla da svako nađe način da se oslobodi straha i svoj prostor slobode, da je ljudski život dragocen, a pravo da ga živmo slobodno i neprikosnoveno.
Učesnici prajda su potom, uz muziku sa razglasa i zastave i balone u duginim bojama, prošetali do Terazija, gde su se kod Spomenika obešenim rodoljubima zaustavili kako bi izrazili solidarnost sa pripadnicima LGBT zajednice širom sveta, koji su napadani i prebijani samo zato što su LGBT.
Zatim je na Trgu republike održan koncert, na kojem su nastupili Marina Perazić, Bojana Stamenov, Nataša Bekvalac i beogradski Đ Vanja Bursać, posle kojeg su se učesnici Prajda razišli.
Trasu kojom su se kretali učesnici i uži centar grada od jutros je obezbeđivao veliki broj pripadnika policije i žandarmerije.
Policijski kordoni bili su raspoređeni duž Ulice kralja Milana, bile su postavljene zaštitne ograde na više punktova, na ulicama su bili i pripadnici policije u opremi za razbijanje demonstracija, borna kola, konjička brigada, a centar grada nadletao je helikopter.
Nakon završetka Prajda, policija se razilazi, a saobraćaj se polako normalizuje, a očekuje se da će do 16 sati biti uspostavljen.Reporteri Tanjug a koji su bili u koloni uverili su se da na ovogodišnjoj Paradi ponosa učestvovao i veliki broj stranaca, kao i članovi tima švedske policije, koji su u Beograd došli kako bi podržali Prajd.
Jedan od učesnika, Lazar Pavlović iz Gej strejt alijanse, rekao je da je zadovoljan što je Parada prošla mirno i dodao da očekuje da će narednih godina Prajd biti sve otvroreniji, sa što manje policije i obezbeđenja.
On je Tanjug u rekao da je važno da postoji kontinuitet održavanja i da nema prekida, kao nakon 2010. godine.
„Drago mi je što se danas desio još jedan Prajd, malo mi je žao zbog manjeg broja ljudi nego prošlih godina i što koncert nije bio otvoren za širu javnost, iako je bilo takvih predloga”, naveo je Pavlović i dodao da je možda najznačaniji događaj za LGBT zajednicu imenovanje Ane Brnabić na funkciju ministra.
Strani mediji su izveštavajući o jučerašnjoj Paradi ponosa u Beogradu preneli da je ona protekla bez bez tenzija i incidenata, uz velike mere bezbednosti.
E. D.
Brnabić: Ozbiljan pomak za LGBT prava
Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić izjavila je juče da je održavanje Parade ponosa treću godinu zaredom veoma značajno i da je to ozbiljan pomak kad je reč o pravima LGBT zajednice. „Za mene je značajno da se Prajd održava treću godinu, da je gradonačelnik Beograda tu sve tri godine i da su tu i predstavnici vlade”, rekla je Brnabić novinarima uoči početka Parade, kojoj prisustvuje.
Kako je dodala, to su ozbiljni pomaci i važno je da uoči Prajda nije bilo velikih tenzija, kako u gradu, tako i u medijima. Upitana zašto nema i drugih članova Vlade, Brnabić je rekla da njoj to ne smeta i da je pitanje da li svi treba da budu tu. „Vlada je tu ako je neki njen član tu”, rekla je Brnabić. Upitana o problemu promene matičnog broja nakon promene pola, Brnabić je rekla da se o tome još nije razgovaralo, dodajući da je ministar tek mesec dana. „Razgovarali smo o nekim drugim hitnim problemima, opšta tolerancija u društvu nam je broj jedan”, rekla je Brnabić.
Tepić: U dva dana dobijene dve bitke
Predsednica skupštinskog odbora za evropske integracije Marinika Tepić poručila je juče učesnicima Parade da su u dva dana dobili dve bitke, jedna je održavanje Parade, a druga pomeranje fudbalske utakmice zbog toga. Tepić je najavila da će se za nekoliko dana, a najkasnije do kraja jeseni sačiniti i poslanicima predati Deklaracije protiv homofobije.
Skupštinski odbori za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i za evropske integracije pozvali su ranije parlament da usvoji Deklaraciju protiv homofobije, a nadležne institucije da usvoje Nacionalnu strategiju protiv nasilja, koja će prepoznati nasilje nad LGBT osobama. „To je sve kao uvod da bi zakonodavni okvir stavili tamo gde i pripada i da bismo svi živeli dostojanstveno”, rekla je ona, navodeći da se ta zakonska regulativa odnosi na imovinska, nasledna i porodična prava, a na kraju i Ustav.
Omerović: Spremnost za prihvatanje različitosti
Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost oplova Meho Omerović rekao je juče da održavanje Prajda pokazuje spremnost našeg društva da prihvatimo različitost i spremnost države da se odupre svima onima koji bi da krše zakon. Održavanje Prajda pokazuje da smo spremni da se menjamo i prihvatamo drugačije i različite ljude.
„I ovogodišnja Parada je potvrda da država Srbija kada hoće može da obezbedi i garantuje bezbednost za sve građane što Ustav i zakon propisuju”, rekao je Omerović oceunjujući da nije dobro što smo i ove godine svedoci velikih bezbednosnih snaga i što ponovo postoje oni koji bi se fizički obračunavali sa onima koji su drugačije seksualne orjentacije.On je rekao da ćemo morati u budućnosti malo više da radimo na podizanju svesti i na tome da su svi ljudi jednaki i da svako ima pravo da uživa Ustavom i zakonom zagarantovana prava što je u ovom slučaju sloboda okupljanja.
Miščević: Prajd postaje rutina u Srbiji
Šefica pregovaračkog tima za pregovore sa EU Tanja Miščević izjavila je da održavanje Parade ponosa u Srbiji već postaje rutina i uobičajena stvar, te da je otvorila vrata da se neka pitanja, poput homofobije ili pravnog statusa, razmatraju i u najvišim državnim telima.
„Ovo već postaje rutina, ili najnormalnija i uobičajena stvar i ja bih rekla da je tri puta uspešno organizovana parada poslužila svrsi jer zapravo prvi put počinjemo da govorimo o pravim suštinskim pitanjima i problemima sa prijateljima i kolegama iz LGBT zajednice”, rekla je Miščević.Parada je, smatra, otvorila vrata da se neka pitanja, kao što su homofobija, pravni status koji je neregulisan, počnu razmatrati i na takvom mestu kao što je Skupština Srbije.„To je značaj parade i danas i u narednim godinama, sa nadom da će te teme biti svakodnevne teme kojima ćemo se baviti kao društvo”, poručila je Miščević.