„LICEULICE” JUBILARNI 50. BROJ Prstohvat pesničke pravde i logike

MUsredsređeni na tri velika izazova: očuvanje životne sredine, demarginalizaciju grupa, pojedinaca, stavova i ideja, kao i na unapređenje javnog interesa i javnog prostora, „LiceUlice” je za proteklih devet godina odštampalo oko 580 tekstova na 2.400 strana. Kad već govorimo u brojkama, više od 120 prodavaca danas prodaje preko 9.000 primeraka, što je sve skupa do sada obezbedilo posao i zaradu, psihosocijalnu i ekonomsku podršku za više od 400 pojedinaca.

- Od 2010. godine realizujemo praktične programe direktne podrške marginalizovanim grupama, sa ciljem da se poveća njihova ekonomska i socijalna uključenost - kaže Nikoleta Kosovac iz organizacije „LiceUlice”, dodajući da je istoimeni magazin najvidljiviji od svih. - Naši prodavci su socijalno ugrožene i marginalizovane osobe koje zarađuju 50 odsto od svakog prodatog primerka, što je sada 100 dinara. Priključivanje našem timu je mnogim našim prodavcima bio prelomni događaj u životu. Nekima je novac od prodaje pomogao da se konačno osamostale, drugi su pobedili alkoholizam ili zavisnost motivisani željom da ostanu deo tima, dok je za treće glavni pokretač izlazak iz dugogodišnje izolacije.

Prodavci magazina su poprilično uočljivi, premda najčešće stidljivo uzvikuju: „Kupite novi broj ’LiceUlice’”. Ali, kada im priđete, pokažete da ste zainteresovani za ono što rade i porazgovarate sa njima, ne kriju radost i ponos što njihov rad i trud zaista imaju smisla. „Jesam li ti rekla da će nas neko prepoznati”, uzbuđeno se obratila prodavačica svojoj koleginici, jer im je ipak neko prišao u Novom Sadu, a obe su inače, štićenice Doma za duševno obolela lica u Čurugu.

Časopis za one koji imaju šta da kažu

Za „LiceUlice” pišu, dizajniraju, fotografišu mnogi - profesionalni novinari, studenti, aktivisti, profesori, pisci, prodavci časopisa, umetnici, poznate ličnosti, komšije, penzioneri, svi oni koji imaju šta da kažu, ali možda nemaju gde. Pokrenuli su i partnerske redakcije u Makedoniji, Kosovu i BiH, osnovali su ulični festival aktivizma „Vreva”, inicijativu za pomoć beskućnicima „Moj komšija bez krova”, platformu za promociju angažovanog dizajna „Iz dobrih razloga”...

- Naši korisnici, beskućnici, osobe sa invaliditetom, osobe sa smetnjama u razvoju, korisnici psihijatrijskih usluga, Romi i pripadnici drugih ranjivih grupa, uključeni su u naše programe i imaju priliku da steknu nova iskustva i samopouzdanje  - objašnjava Kosovac.

Prema rečima novinara NIN-a i dugogodišnjeg saradnika časopisa „LiceUlice” Stefana Slavkovića, nije slučajno što taj list prodaju ljudi koji žive u svetu koji ne prašta žrtve i greške, a koji nikad nisu ni imali priliku da žive kao sav taj „normalan svet”.

- Stavljeni na stranu rashoda, zahvaljujući ovom magazinu oni ipak nisu zaboravljeni, već imaju priliku da se uključe u lokalnu ekonomiju i tematiku, i da upoznaju ljude s kojima dele ulice i trotoare - objašnjava Slavković, dodajući da njihov angažman predstavlja „onaj mali prstohvat pesničke pravde i logike”.

- Ovaj časopis pruža priliku da se obrade teme koje su dnevno aktuelne, ali ih ne tumači kao nešto što će proći sutra, prekosutra - navodi novinar NIN-a. - Glavni kvalitet lista je što ima mogućnost da svaku temu pretrese do srži. „LiceUlice” kroz pisanje i čitanje zahteva dijalog, kako sa samim sobom, tako i sa drugima. Magazin ne želi da produbljuje teme kojih smo svi svesni, već nudi druge perspektive i rešenja za iste te probleme.

- Naravno da nije lako raditi u medijskom okruženju koje, zbog trke za profitom, favorizuje teme i pristupe koji nama nisu bliski, ali od tih otežanih okolnosti, mnogo je jača naša vera u to da novinarstvo mora biti stvar javnog interesa - kaže Nikoleta Kosovac. - Ako želimo da budemo deo promene koja će voditi ka istinski solidarnom i demokratskom društvu, onda moramo biti spremni da radimo i stvari koje idu protiv trenutno dominantne struje unutar medijskog, ali i svih drugih, polja.

Lea Radlovački