Lekarska komora Srbije preti oduzimanjem licence protivnici vakcine

Protiv Stojković je već jednom pokrenut postupak za oduzimanje licence pred Sudom časti Regionalne lekarske komore Beograda, međutim, postupak je prekinut, jer su članovi Suda časti smatrali da njeni „medijski nastupi nisu dovoljan razlog za vođenje postupka za oduzimanje licence“. Tada su protiv nje podnela tužbu petorica lekara među kojima je Tomislav Stevanović, pedijatar iz Zrenjanina, zbog, kako su obajsnili „širenja antivakcinaških ideja i odvraćanja roditelja od vakcinacije svoje dece“.

Iako je postupak tada obustavljen, pre oko tri nedelje je nastavljen pred istim Sudom časti, jer su članovi, ipak, utvrdili da je „Stojkovićeva radila protiv zdravlja ljudi“. Lekarska komora Srbije nedavno je dostavila rešenja o tome lekarima koji su tužili dr Stojković Sudu časti LKS, ali i dr Stojković, koja se već protiv tog rešenja žalila.

Prema do sada objavljenim podacima, Stijković je s ostalim antivakcinašima u Srbiji, svojim nastupima zastrašivala roditelje, zbog čega su oni masovno odbijali da vakcinišu svoju decu, zbog čega je, kako smatraju stručnjaci, u Srbiji buknula epidemija malih boginja.

Epilog priče o antivakcinalnom pokretu došao je upravo u vreme Svetske nedelje imunizacije, u kojoj Svetska zdravstvena organizacija u fokus stavlja upravo povratak skoro zaboravljenih bolesti koje su, zbog antivakcinalnog pokreta, ponovo zavladale najstarijim kontinentom.

Komisija Severne Makedonije za infektivne bolesti proglasila je epidemiju malih boginja na teritoriji te zemlje, nakon što je od početka ove godine registrovano više od 960 obolelih. Prema rečima Vladimira Mikića iz Instituta za javno zdravlje Srbije, to je učinjeno kako bi se sprečilo širenje bolesti, prenose mediji u Skoplju. Uz ostale mere predostrožnosti, kako je rekao, biće uvedeno i vakcinisanje zdravstvenih radnika duplom dozom MMR vakcina. U Severnoj Makedoniji do sada je epidemiju proglasilo šest zdravstvenih centara, a više od 60 odsto slučajeva zabeleženo je van Skoplja.

U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO prijavljeno je 82.596 slučajeva morbila u 47 od 53 zemlje, sa 72 smrtna ishoda, što je najveća zabeležena vrednost u poslednjoj deceniji (15 puta više u odnosu na 2016. godinu, a tri puta u odnosu na 2017). Najveće epidemije u Evropskom regionu SZO  registrovane su u Ukrajini, Ruskoj Federaciji, Rumuniji i Srbiji, a među zemljama EU u Rumuniji, Italiji, Poljskoj i Francuskoj, sa 35 smrtnih ishoda. Hospitalizovano je 61 odsto obolelih. Do epidemija je došlo zbog pada obuhvata MMR vakcinom u opštoj populaciji, specijalnim populacionim grupama i teritorijama, prekida u snabdevanju vakcinama, kao i nedovoljno osetljivog sistema nadzora, kažu u SZO.

Epidemije sa 1.000 i više slučajeva registrovane su u sedam od 53 zemlje. To su Ukrajina, Grčka, Gruzija, Francuska, Ruska Federacija, Italija i Srbija. Najveći broj obolelih registrovan je do sada u Ukrajini, a najveći broj smrtnih ishoda u Rumuniji (22), a zatim u Ukrajini (15) i Srbiji (14). Iako se proces eliminacije morbila kontinuirano sprovodi u zemljama EU, i dalje se u oblastima s niskim obuhvatom registruju epidemija u opštoj populaciji i među zdravstvenim radnicima.

U 2018. godini registrovano je 4.935 slučajeva morbila u Srbiji, bez teritorije srpskih enklava na Kosovu i Metohiji u kojima je registrovan 141 slučaj. Epidemija je počela u oktobru 2017, najveća je u poslednjih 20 godina i u njoj su posle 20 godina registrovani smrtni ishodi. Najviša stopa incidencije zabeležena je u Pčinjskom i Nišavskom okrugu, a potom slede Raški sa 179,4/100.000 i grad Beograd sa 93,9/100.000, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

I. V.