LEA I JA Papagaj od glave do pete
U poslednje vreme često dobijam komentare na konto tetovaža.
Na primer, jedan kolega me je pitao da li me muškarci doživljavaju i tretiraju na način na koji ne želim (na šta je odgovor - ne). Nedavno sam bila na nekom pregledu i lekarka je konstatovala da sam joj u isto vreme i obična i neobična; kaže kako imam normalnu frizuru (e, teto, nisi ti mene videla pre dve-tri godine i više), prihvatljivu dužinu haljine (tik ispod kolena), a opet sam, eto, sva tako išarana...
A Lea je samo oduvek imala potrebu da ima sve boje ovog sveta na sebi! Čak i kad nije imala pojma o tetovažama, crtala je flomasterima po rukama, lepila sličice iz žvaka i etikete sa banana... Ali i ne samo to! Nokti su takođe uvek vodili neku svoju politiku, a svaki pramen kose je imao svoju šnalicu ili, još bolje, neku svoju jeftinu boju koja se spirala i od znoja. Odeća je morala biti u cvetićima, šarenim nepravilnim ili kakvim god oblicima, u što više slojeva, dezena i stilova. Samo daj!
Pa su tako sledili komentari da je šarena kao papagaj, kao uskršnje jaje, da se oblači apa-drapa. Jedno vreme je, čak, pre odlaska u školu, morala da dobije „odobrenje” od mame da li sme tako obučena i nafrackana (mada nikad našminkana) da izađe iz kuće.
Na maturi, po završetku srednje škole, Lea je ostala bez svog „para”, tek tako, iznenada, bez objašnjenja. Kasnije se tek ispostavilo da je njen (tada kao) najbolji drugar „istripovao” da će Lea doći obučena kao klovn i da će ga izblamirati. (A Leu su inače jedva ubedili da uopšte i ode na taj događaj.)
I danas, dok šetam s normalnom frizurom i prihvatljivom dužinom haljine, jer svet odraslih i poslovnih toliko od mene može da izvuče, planiram novu tetovažu, nadajući se da će sledeća manje da boli, mada znam da neće, i dalje ne izlazim, ne idem po festivalima (recimo, nikad nisam bila ni na Egzitu, da, dobro ste pročitali), ne krećem se onuda kuda se to očekuje od moje glave koja je na sebi imala i dredove i čirokanu i četiri boje i dlaku dugu samo tri milimetra.
Možda mi babe na ulici komentarišu da sam sotona ’vako iscrtana, ali Lea je presrećna što je u životu ispunila bar tu svoju potrebu da uvek (bukvalno uvek) bude šarena! Od glave do pete.
Lea Radlovački